ovde - vera znanje mir

”Prigovara mi se da bi posledica bila zanemarivanje i prvog braka. Nije sasvim netačno. Jer i on se
temelji na istom činu kao i kurvanje. Zato je najbolje za muškarce da ne dotiču nijednu ženu”. (15)
Sveti Jeronim, rođen oko 342. god., oko 200 godina nakon Tertulijana, bio je duboko zgrožen
predstavama seksa, što se jasno da zaključiti i iz jednog pisma jednoj hrišćanskoj udovici, koja ga
je izmolila za savet o novom braku (poslednja rečenica je čuveni citat iz Druge poslanice svetog
Petra u Novom zavetu, 2, 22):
”Sama si u svom braku iskusila, kakve brige nosi sa sobom bračno stanje. Tog prepeličjeg mesa si
prezasićena i gorki ukus žuči ti je ostao u ustima. Sada si se ratosiljala tog štetnog jela što izaziva
kiselinu, i olakšala naduveni stomak. Hoceš li ponovo ono što ti je štetilo? Pas se vraća na svoju
bljuvotinu, i svinja se okupala pa se u blatu valja”. (16)
Richard Rolle, koji je živeo u 14. veku, nije delio Jeronimovo gadenje seksom, ali je ipak bio
uznemiren tendencijom žena da muškarce, kao Eva, zavedu na greh, mada se uzdržanije izražavao
nego Tertulijan:
”Ali prijateljstvo između muškaraca i žena može biti nezgodna prilika, jer jedno lepo lice isuviše
lako može da privuče slabu dušu, i vizuelno iskušenje može da raspali telesnu požudu, koja često
kalja dušu i telo. Bliskost između žena i muškaraca lako vodi gubljenju vrlina”. (17)
Vještici ne daj da živi.
(Sveto pismo, 2 Mojs. 22:18)
Bilo bi, međutim, pogrešno zaključiti na osnovu Rolleovog nedostatka prodornosti da je priča o
padu izgubila vremenom svoj zlosrećni uticaj na hrišćane. Otprilike u isto vreme sve više dolaze
do izražaja ideje, koje će biti odgovorne za masakr nad hiljadama žena u severnoj Evropi, gde
žena-Eva sve jasnije postaje žena-veštica, i koji će crkvi, u formi inkvizicije, odrešiti ruke da one
žene koje nisu odgovarale ograničenom idealu hrišćanske žene, muci, davi u vodi, veša i pali.
Mada inkvizicija nije došla do Engleske, upozorenja na opasnost od veštica su imale jak uticaj na
ljudske predstave: Alice Perrers, metresa Edwarda III je optužena da je veštičarenjem učinila
kralja poslušnim, njen lekar je bio uhapšen i optužen da je za nju pripravio ljubavne napitke;
Johanna Navarska, maćeha Henryija V bila je pod sumnjom da je upotrebila magijske snage kako
bi ga ubila. Engleska država je s radošću prihvatila ”bolno ispitivanje” veštica. U najčuvenijem
slučaju, u gradiću Pendle, 8 žena i 2 muškarca su osuđena na smrt vešanjem godine 1612. god.
pošto im je održan proces u zamku Lancaster.
Godine 1484. papa Inokentije VIII je doznao kako se u severnoj Nemačkoj raširilo veštičarenje.
Dao je nalog dvojici dominikanskih kaluđera - Jakobu Sprengeru i Heinrichu Krameru (koji se
nazivao Institoris), obojica inkvizitori, da istraže i iskorene veštičarenje. Oni su sastavili neobično
detaljni izveštaj o svom radu - na preko 700 stranica, što je postalo neka vrsta priručnika za lovce
na veštice. Knjiga ”Malj za veštice” (18) (”Malleus maleficarum”) bila je najverovatnije 1486.
god. po prvi put objavljena i, pored priznanja od strane crkve, dobila i priznanje teološkog
fakulteta u Kölnu, u formi jednog svedočanstva. Malj za veštice je postao odmah popularan i
doživeo između 1487. i 1520. god. 14 izdanja i najmanje 16 između 1574. i 1669. god.
Ono što iz ovog vanrednog dokumenta pre svega izbija, jeste crkvena patološka mržnja prema
ženama. Sprenger i Institoris su ih se gnušali:
”Ukoliko tražimo, naći ćemo kako su sva kraljevstva na zemlji razorile žene. Prvo kraljevstvo,
koje je bilo jedno srećno kraljevstvo, naime trojansko, rastureno je zbog otmice jedne žene -
Jelene (prema engl. prev. ”zbog silovanja jedne žene”), i mnogo hiljada Grka je tada izgubilo
živote. Kraljevstvo Jevreja je doživelo veliku nesreću i uništenje zbog loše kraljice Jezavelje i
njene ćerke Atale, kraljice u Judeji, koje su dale da se pogube sinovi sina, kako bi nakon
poslednjeg ubistva same vladale. Ali obe žene su bile ubijene. Rimsko carstvo moralo je mnogo
zla da pretrpi zbog Kleopatre, egipatske kraljice, jedne potpuno zle žene, tako i druga kraljevstva.
Otuda nije čudo kada sada svet pati pod zlom žena”. (19)
Jelena dakle snosi krivicu zbog pada Troje, iako je ona, prema ovoj verziji priče, koja nije
uobičajena, bila žrtva silovanja. I Kleopatra je prema autorima za najtežu osudu, mada je ona