ovde - vera znanje mir

nekim životnim neprilikama laž je prosto prirodna potreba, u službi održanja života, spašava
glavu.
Predrasude su opšta pojava u svim društvima i kulturama. Na primer, stranac se po pravilu
doživljava kao sumnjiv i opasan, što je samo poseban oblik bojazni od nepoznatog i
nepredvidivog. Stranac se oseća kao pretnja vlastitom identitetu. On je simbol kretanja, njegovo
mesto u svetu nije trajno određeno, on je oslobođen svih granica. Oni koji drže do svoje
granice ne trpe onoga ko prekorači njihovu granicu. Koren reči stranac upućuje da nije
poželjan, jer je čovek bez korena. Ono što je stranac u sklopu zajednice, to je kao izuzetak u
okviru teorije: prvi narušava jedinstvo zajednice, drugi dovodi u pitanje celovitost teorije!
Stranac nije, kao nekada, odvojen u prostornom, obrednom i pravnom smislu, ali jeste u
psihološkom: zato se prema njemu gaji sistematsko nepoverenje! Što nije dozvoljeno da se
učini prema svome, dozvoljeno je prema strancu. Dvostruki moral začet je odavno! Voleti
svoje u većini slučajeva značilo je mrzeti strance. Korene netrpeljivosti prema današnjim
etničkim, verskim i jezičkim manjinama valja tražiti u duboko ukorenjenoj tradicionalnoj
neverici prema strancima. Nama su poznati i stranci među svojima: grad privlači ljude sa sela
istom snagom kojom ih odbija kao strane uljeze! Predrasuda je (pozitivan ili negativan) stav
pojedinca ili grupe prema drugom pojedincu ili grupi, koji se ne temelji na poznavanju
činjenica i racionalnih razloga: činjenice i razlozi mogu biti pri ruci, ali predrasude ostaju
nedirnute! 7 Tako, na primer, postoje predrasude prema određenoj rasi, naciji, veri, polu, manjini:
na svaku manjinu većinski narod gleda kao na strano telo ili remetilački činilac! – Razgovori o
potrebi i nužnosti tolerancije u etnički i verski mešovitim zajednicima veoma su korisni i
delotvorni kada je reč o uklanjanju zabluda koje pojedinci (ili grupe) imaju jedni o drugima, jer
se zabluda može odstraniti racionalnim razlozima. Razgovori o potrebi i nužnosti tolerancije u
nacionalno i religijski mešovitim zajednicama nisu efikasni kada je reč o iskorenjivanju
predrasuda koje pojedinci (ili grupe) imaju jedni o drugima, jer predrasuda ne može da se
iskoreni racionalnim razlozima: razlozi mogu biti ubedljivi, ali predrasuda ostaje neokrnjena,
jer je ona emocionalni stav, usvojen na veru pre proveravanja. Prema tome, kognitivni stav
računa sa greškom, emocionalni je ne priznaje. Predrasuda se po pravilu ne dovodi u pitanje,
baš zato što je predrasuda – ona prethodi svakom rasuđivanju. Kod pojedinaca (ili grupa)
postoji sklonost ka premeštanju težišta sa kognitivnog na emocionalni plan ili ravan ponašanja.
Predrasuda prema drugom i drukčijem od nas jest onaj čvrsti, stalni i stabilni element u
međuljudskim odnosima, element otporan na promenu, koji te odnose drži napetim i zapetim
kao puška, tako da su potrebni mali i nevidljivi povodi da bi iskrsli veliki i opasni nacionalni,
verski i kulturni sporovi i sukobi.
Istraživanja javnog mnenja u svetu i u nas pokazuju da postoji svega 10-15% procenata tzv.
kritičke javnosti, to jest ljudi koji misle svojom glavom, a svi ostali čine masovno društvo bez
glave. Vladajuća klika stvara javno mnjenje kakvo joj treba, pa govor o objektivnoj ili kritičkoj
ulozi javnog mnjenja postaje prazan i jalov.Ovde politika ne vodi, već zavodi, ili još gore,
voda, ni sama ne zna kuda. Ovakva, kakva je danas, ona je mesto gde su sve duševne bolesti
zakazale sastanak – viče Niče. Imati povlašten položaj u medijima znači imati uza se političku
javnost. Javno mnjenje se više ne sluša, ono se pravi. Misli vladajuće klike su vladajuće misli.
Stvarnost više ne definišu oni koji je najbolje poznaju već oni koji njome vladaju. Ove definicije
su psihološki nadmoćne, iako su gnoseološki bezvredne. Razumevanje stvarnosti potiskuje se u
korist vladanja stvarnošću: ljubav prema istini ustupa mesto volji za moći! Više nije važno kakva
je stvarnost, ni da li ona postoji u obliku sna ili jave, jedino je važno da se njome može da vlada
po svojoj volji i bez pomoći istine. Orvelov veliki brat bi rekao: “Ja sam se prihvatio da vam
namestim glavu kako treba”. Ako sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mali broj ljudi
misli svojom glavom, onda je jasno da je na delu nemoć pojedinca pred svemoći organizacije.
Identitet se potiskuje u korist identifikacije. Identifikacija je pojava poistovećivanja pojedinca sa
nekom društvenom grupom u kojoj živi ili u kojoj namerava da živi, pri čemu nekritički usvaja