ovde - vera znanje mir

zajednicama koje imaju status pravnog lica registrovanog za „delatnost proizvodnje i emitovanja
radio i televizijskog programa“, da dobiju dozvole za emitovanje programa. 91 Zakon predviđa i
stvaranje saveta agencije od devet članova, u koji verske zajednice mogu predložiti jednog člana
(član 23 §8). Zakon takođe predviđa da „radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne
plaćaju naknadu za emitovanje programa do okončanja postupka povraćaja imovine tim crkvama i
verskim zajednicama, oduzete posle Drugog svetskog rata, u postupku nacionalizacije,
konfiskacije, eksproprijacije i dr.“ (član 67 §3).
Povlačenje Prednacrta zakona iz 2004. godine
i najnoviji prednacrt zakona o verskim organizacijama
Žestoko kritikovan Prednacrt zakona o slobodi vere, crkvama, verskim zajednicama i
verskim udruženjima Vlada Srbije povukla je u septembru 2004.
Ministarstvo vera je predstavilo nov Prednacrt zakona o verskim organizacijama u jeseni
2004. Radna grupa povukla je najkontroverznije članove i vratila određena prava iz
prethodnog predloga zakona, iz 2001, koja nisu bila prisutna u prednacrtu. Ipak, novi prednacrt
ponudio je, ponovo, strogu hijerarhiju među verskim zajednicama, a uslov da verska zajednica
koja hoće da se registruje treba da ima 1.000 članova, takođe je ostao u tekstu. Sekretar
Baptističkog saveza Srbije Lazar Stojšić naziva ovaj uslov nelogičnim jer on pretpostavlja da
ako je reč o novoj verskoj zajednici, ona prvo mora da funkcioniše ilegalno, da bi skupila
dovoljan broj članova. On kaže da je „ovaj uslov samo jedan od načina da se zaustavi dalji rast
ostalih denominacija, koje postoje na zapadu i uopšte u svetu“, i da se ograniči broj verskih
zajednica na one koje su već prisutne na području Srbije. 92 U decembru 2004. najnoviji
prednacrt je još uvek bio otvoren za primedbe predstavnika verskih zajednica a njegova
budućnost bila je neizvesna.
Međunarodni pravni akti
Republika Srbija, kao i Državna zajednica Srbija i Crna Gora obavezana je raznolikim
međunarodnim aktima o ljudskim pravima da poštuje versku slobodu. Savezna Republika
Jugoslavije postala je član Ujedinjenih nacija 1. novembra 2000. Pravni akti UN-a koji štite
ljudske slobode uključuju Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji
proklamuje pravo na slobodu verovanja (član 18). 93
Državna zajednica Srbija i Crna Gora ratifikovala je Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope 26. decembra 2003, koja je na teritoriji Srbije i Crne
Gore stupila na snagu 3. marta 2004. Time se Srbija obavezala da poštuje mehanizam zaštite
kojim se rukovodi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. 94 Najvažniji član Konvencije,
vezan za verske slobode, jeste član 9; on proglašava slobodu misli, savesti i veroispovesti, i
zahteva vrlo ozbiljne razloge za narušavanje tih sloboda. 95 Član 10 štiti slobodu izražavanja,
član 11 slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, dok član 14 zabranjuje diskriminaciju,
uključujući onu na osnovu tuđih verskih ubeđenja. Jedan od najvažnijih aspekata Konvencije
jeste da je iznad zakonodavstva države članice i treba da se uključi u državni pravni sistem.
Već prilikom ratifikacije bila je skrenuta pažnja da zakonodavstvo Srbije i Crne Gore i
Republike Srbije nisu u potpunosti usaglašeni sa Konvencijom. 96 Ovo podrazumeva hitne
zakonske reforme, a najpre promenu republičkog ustava.
Jedan takođe važan međunarodni pravni akt Saveta Evrope jeste Okvirna konvencija za
zaštitu nacionalnih manjina, koju je Jugoslavija potpisala u 2001. Okvirna konvencija pruža
pravo na izražavanje i negovanje verskih ubeđenja pojedinaca koji pripadaju nacionalnim