ovde - vera znanje mir

veroispovesti nije verski nego zverski, i da je sveto bilo ne uzrok, vec zgodan izgovor za
svetovne namere (Šušnjić, 1997:381).
Da izvorno velike svetske religije pozivaju na trpeljivost, možemo ukazati i navođenjem
stavova iz njihovih spisa. Tako, kao sto navodi Đuro Šušnjić, u Vedama stoji: “Nikad ne počini
nasilja nad drugima”. Taoizam navodi da “trnje raste i glad vlada tamo gde vojska stupa”.
Konfučije kaže “da ono što ne želiš da drugi čini tebi ne čini ni ti drugom”. Judaizam kaže
strogo i jednostavno: “ne ubij”. U budizmu je vladanje sobom a ne drugim jedini način da se
postigne blaženstvo. U Hrišćanstvu vlada načelo “udari li te ko po desnom obrazu, okreni mu
i drugi!”. A izvorno, čak i Džihad znači savladavanje vlastitih strasti, nagona i mržnje (Šušnjić,
1998:378).
LITERATURA
Šušnjić, Đ. (1998): Religija. Beograd: Čigoja štampa.
Šušnjić, Đ. (1997), Dijalog i tolerancija, Beograd: Čigoja štampa. Kuburić, Z.
(1996): Religija, porodica, mladi. Beograd: TI.
Spybey, T. (1997): Sociology in Britain, An Introduction to Sociology, Taylor and Francis
Books, Routledge.
Bogomilova, N. (1999): The Political and Ethnic Particularization of Religion at the End of
Millenium, u: Junir Godišnjak VI, Niš
In communion, Reference Texts from Contemporary Authors (1999),
http://www.incommunion.org/misc/peaceFromAbove_Chap6.asp
Pavicević, V. (1970): Sociologija religije sa elementima filozofije religije, Beograd: Zavod za
izdavanje udžbenika.
Štobe, Hanc-Ginter (1999): Religijske implikacije sukoba u centralnoj i istočnoj
Evropi, u: Junir godišnjak VI, Niš
The Secret of the Mosque, TIME Magazin, May 6 th , 2002
Rossler, K. (1997), Eine kleine Kirchenkunde, Calver Verlag, Stuttgart
Magus Ranstorp (2002), Le Terrorisme au nom de la religion, http://www-
stratisc.org/strat/strat_6667_Ranstorp.html
150 Kako je ovo istrazivanje rađeno za potrebu seminarskog rada u okviru osnovnih studija sociologije, uzorak od
100 ispitanika je relativno mali da bi omogućio donošenje nekih pouzdanijih zakljucaka. Uz to, nije korišćen
jednostavni slučajni uzorak, vec je izvršena stratifikacija na osnovu kategorije – religioznost odn nereligioznost,
dok su ostale kategorije kao što su pol, godine, obrazovanje, religijska pripadnost zanemareni, čime je u svakom
slučaju povećana statistička greška. U tom kontekstu su ispitavani ljudi iz neposrednog okruženja, kao i na osnovu
tzv. metode grudve snega: oni koji su religiozni su me upućivali na njihove poznanike koji su takođe religiozni i
obrnuto. U svakom slučaju, ovo malo istrazivanje može da posluži kao osnova za neko pouzdanije i “naučnije”
koje bi bilo izvršeno u bližoj budućnosti, o tome kako se percepira tolerancija i njen odnos sa religioznošću i
pojedinim njenim oblicima, i koja mesto zauzima tolerancije i/ili religija u životu pojedinih kategorija stanovništva.
151 Kako pol, obrazovanje, određena religijska pripadnost nisu bili stratifikacioni faktor pri određivanju da li će
pojedinac ući u uzorak, pri obradi podataka nismo uzimali u obzir ove karakteristike, već smo vršili sumiranje
odgovora uzimajući u obzir samo dve karakteristike: religioznost odnosno nereligioznost. Pri nekom budućem
istraživanju na većem uzorku bilo bi značajno videti da li postoje razlike u odgovorima na navedena pitanja na
osnovu ovih karakteristika (pol, obrazovanje, religijska pripadnost).
152 To ukazuje na protivrečnost stavova u vezi sa netrpeljivošću prema sektama, iz čega sledi potvrda već više puta
dokazane postavke da netolerancija u velikoj meri proizlazi iz neznanja. Npr. istraživanja Adorna i saradnika o
antisemitizmu su lepo pokazala da su pojedini tzv. antisemitski stavovi, koji čine tzv. sindrom antidemokratske
orijentacije, često jedni drugim protivrečni (npr. stav da su Jevreju agresivni i žele da vladaju i prodru u druge
zajednice, i stav da se Jevreji druže samo sa Jevrejima i povlače iz šireg društva). Međutim ta protivrečnost nije
prepreka prihvataju oba stava istovremeno.