ovde - vera znanje mir

potkopavaju i kradu, već sabirajte sebi blago na nebu” (Mt.6;19). Hrišćanski duhovni život je
sabiranje blaga na ne nebu – sakupljanje duhovnog bogatstva. Upravo sa onim što smo nakupili u
duši, u duhu u srcu mi i prelazimo u budući život. I upravo od toga kakvo smo duhovno stanje
dostigli u konačnom zbiru i zavisi naša sudbina u večnom životu. Iz ovog sveta čovek ne nosi sa
sobom ni materijalno bogatstvo ni mnogobrojne načine da zameni sreću, blaženstvo, zadovoljstvo
koje je on ovde stekao. Čovek će sa sobom poneti samo ono što je nakupio u svom duhovnom
iskustvu.
Iz ovoga što je dosada napisano se može zaključiti da se crkva sastoji od samih svetaca, a ne
naprotiv od sve samih grešnika koji imaju potrebu da budu bolji ljudi nego što jesu i upravo zato i
jesu članovi crkve da bi mogli da postanu potpune ličnosti i bolji ljudi. Taj kliše je duboko
pogrešan. Crkva ima odredjene suštinske vrednosti, primer najelementarnije. Za crkvu je život
blagoslov božji, dar božji, svetinja u jednakoj meri kod pravoslavaca, katolika, hrišćana uopšte.
Ista je situacija kod jevreja i muslimana. Dar božji, velika svetinja, je nešto što ne može postati
sredstvo u službi bilo čijeg životnog stava recimo, hedonističkog.
Život je svetinja. To je jedo jedino pravilo. Niko ne može da kaže za bilo koju crkvu da je
retrogradna, jer u svim mogućim situacijama uvek govori protiv prava na abortus. Ljudi ne
shvataju da to nije stvar ideološkog ili bilo kog drugog konzervativizma crkve, već da je to stvar
njenog osnovnog opredeljenja da je život svetinja. Pod tim se ne podrazumeva samo biološki već i
onaj večni život. Bez takvog verovanja crkve nema i ne bi trebalo da je ima.
Svaki hrišćanin pravoslavne veroispovesti je obavezan da bude moralan u svojim svakodnevnim
poslovnim aktivnostima i odgovoran prema zajednici u kojoj živi. On mora da motri na svoje
poslovne prakse, da odstranjuje iz organizacije svaku aktivnost koja je iskušenje koje vodi grehu,
da se posveti proizvodnji i aktivnostima i da doprinosi čovečanstvu i hrišćanskoj zajednici.
Kao zaključak cele priče nameće se da ipak ne postoji značajna usklađenost, jača spona između
poslovne etike i pravoslavlja. Teško je naći primere u praksi da je neko doneo poslovnu odluku
shodno svojim religijskim uverenjima – konkretno govorimo o pravoslavlju. Danas se juri profit i
opšti trend je da možete koristiti sva sredstva da biste ostvarili taj cilj. Pravoslavlje čak nema
mnogo dodirnih tačaka sa svetom poslovanja. Teško je naći konkretna učenja, čak i u spisima
pravoslavnih otaca malo se govori o poslovnom i ekonomskom životu. Zašto? Jer pravoslavlje je u
svojoj suštini ljubav i ne zanima ga materijelno. Daleko je od protestantske ili nekih drugih religija
gde je sve usmereno na to da se stvori bogatstvo da bi se zaslužila Božja milost na onom svetu.
Pravoslavlje je ljubav. Ljubav i novac to teško ide zajdno. Kao što je Grk Zorba rekao: ”Sve ima
za pare, ali ljubav ne!”
LITERATURA
[1] Orlić R.: Judaizam i poslovna etika, Mali Nemo, Pančevo 2003.
[2] Orlić R.: Kant i poslovna etika, Mali Nemo, Pančevo 2004.
[3] Orlić R.: Islam i poslovna etika, Mali Nemo, Pančevo 2003.
[4] Trevino,L.K., Nelson K.A.: Managing Business Ethics, Straight Talk About How To Do It
Right, Third Edition, University of Pennsylvania, 2004.
[5] Williams, G.J.: Ethics in Modern Management, Quorum Books, 1992.
[6] Šijaković I.: Poslovna etika, naučni tekst objavljen na internet stranici:
http://www.efbl.org/sija/tekstovi/poslovna_etika.htm
[7] “Udahnjujući dušu Evropi – borba verujućeg u liturgijskom prostoru pravoslavne crkve”,
Arhimandrit Vasilije Gondikakis – Iguman manastira Ivirona na Svetoj gori.