ovde - vera znanje mir

katoličkom dijalogu predstavlja i odsustvo jedinstvene pozicije među pravoslavcima. U Raveni su
isplivala na površinu stara trvenja između vaseljenskog patrijarha, koji sebe smatra prvim po časti
u pravoslavnom svetu, i Moskovske patrijaršije, koja okuplja najviše pravoslavnih vernika.
Protivrečnosti među njima ne tiču se samo bogoslovskih problema (u Moskvi se sa rezervama
odnose prema pravu koje Carigrad polaže na ulogu „pravoslavnog Vatikana“), nego i sastava
pravoslavne delegacije u Mešovitoj komisiji. Predstavnik RPC, episkop bečki i austrijski Ilarion
(Alfejev) napustio je skup u Raveni prvoga dana zasedanja zbog toga što je vaseljenski patrijarh
na Mešovitu komisiju pozvao delegaciju Estonske autonomne pravoslavne crkve (EAPC), koju
Moskovska patrijaršija smatra raskolničkom.
UNUTRAŠNJI RASKOLI PRVI KAMEN SPOTICANJA
Katolici u nedoumici gledaju na međupravoslavne razdore u koje je svoje prste umešala i velika
međunarodna politika. Neki predstavnici Katoličke crkve govore da odsustvo delegacije
Moskovske patrijaršije u Raveni neće smetati pravoslavno-katoličkom dijalogu. Drugi, kao na
primer kardinal Valter Kasper, spremni su na korak u susret RPC i izjavljuju da ne žele dijalog
„bez učešća Rusa“. Ali, da li je moguće prevladati hiljadugodišnju „veliku šizmu“ između katolika
i pravoslavnih, a da se prethodno ne razreši masa unutar pravoslavnih raskola, uključujući i
„estonski raskol“ koji je jedan od najmlađih?
Dogovor bez najveće pravoslavne crkve
Postavlja se pitanje: nije li Carigrad pozvao Estonce da bi prinudio RPC da istupi iz dijaloga sa
katolicima? U RPC su uvereni da je Carigrad, upravo zahvaljujući toj okolnosti, uspeo da u
„Ravensku deklaraciju“ uključi formulacije koje mu odgovaraju, a protiv kojih je istupio episkop
Ilarion. Po pravilima kojih se drži Mešovita komisija, odsustvo jedne pravoslavne crkve nije
smetnja za nastavak dijaloga. Zato je „Ravenska deklaracija“ formalno - legitiman dokument,
koliko god Moskovska patrijaršija bila protiv. Ali, ako se ima u vidu ne slovo, već duh
međuhrišćanskog dijaloga, odsustvo najveće pravoslavne crkve sa pregovora suštinski snižava
vrednost svakog dogovora. Novonastala situacija nalik je onome što je bilo u vreme Firentinske
unije iz 1439. godine, kada su Rim i Carigrad uspeli da se brzo dogovore o ujedinjavanju, ali
Ruska crkva nije prihvatila taj dogovor. Mitropolit Isidor koji je u ime RPC bio potpisao uniju bio
je zbačen i zatvoren u manastir.
Istupanje patrijarha Filareta u Kongresu SAD
U 21. veku stil crkvene politike suštinski je izmenjen, ali je sastav njenih „glavnih igrača“ ostao
nepromenjen. Uzajamno nepoverenje između Moskve i Carigrada raste. U RPC strahuju od
ekspanzije „drugog Rima“ na njenoj „kanonskoj teritoriji“. Estonija, zbog koje se i dogodio
ravenski skandal, nije jedini primer. Moskvu brine i mogućnost da Carigrad legitimiše Kijevsku
patrijaršiju na Ukrajini. Utoliko više što patrijarh Filaret (Denisenko), kojeg je Moskovska
patrijaršija anatemisala, uporno radi na tome da pravoslavni svet prizna autokefalnost njegove
Ukrajinske pravoslavne crkve. Vrh RPC iz ovog ugla gleda i na nedavnu Filaretovu posetu SAD i
njegovo istupanje u američkom Kongresu. Uostalom, u Moskvi su odavno ubeđeni da iza leđa
vaseljenskog patrijarha Vatrolomeja stoje upravo SAD.
Stvara se utisak da uopšte nisu sporenja o ulozi episkopa Rima, već upravo odsustvo pravoslavnog
jedinstva, glavna kočnica na putu ka vaspostavljanju Vaseljenske crkve. Konflikti između Moskve
i Carigrada često su bolniji nego stara protivrečja između pravoslavnih i katolika.
izvor: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-23-11-2007/putna-karta-ili-ravenskaunija
1. sreckop Says:
December 16th, 2007 at 6:47 pm
Што се самог саопштења тиче, врло је избалансирано, прихватљиво за обе стране,
сасвим коректно… додуше, нема неког “званичног” консензуса… али биће и тога,
надамо се.