ovde - vera znanje mir

Укратко, истинска слобода је онтолошка, а не интелектуална или етичка стварност. Стога је
права слобода у ствари неодвојива од љубави – она је чин потврђивања бића оног другог,
али и чин којим је онај други потврдио нас. Отуда је слободан однос између два бића
немогућ ако није пројава њихове узајамне љубави.
Веруј и то да ова љубав није само психолошка, већ пре свега онтолошка стварност, што
значи да ако некога волиш онда желиш да он постоји заувек. Или, да не можеш да
замислиш да он не постоји. Или, да не можеш да замислиш да ти постојиш без њега. ‘Вечно
постојање’ (а то је онтолошка категорија раr ехсеllапсе) је, дакле, у самом темељу љубави…
1. vesnaa Says:
January 22nd, 2008 at 1:02 pm
Ovo je sve jako lepo receno, ali na zalost, svestenici u svojim besedama cesto predstavljaju
potpuno suprotan sadrzaj, sto velikim delom i oblikuje danasnju pomodarsku poboznost u
sluzbi srbovanja…Ja sam pocela da se sa tim primerima susrecem jos tokom srednje skole,
kada sam sa drugaricom za potrebe nekog rada iz filozofije morala da intervjuisem
svestenika…Prvo sto se dalo primetiti jeste da covek koji se obuce u mantiju dobija
apsolutno i bespogovorno postovanje i paznju od okoline, i naviknut na tu povlascenu
ulogu, daje sebi za pravo da prica sta god pozeli, jer zna da ce (gotovo) uvek naici na
odobravanja…Taj svestenik (nije Zika :)) je prekrajao nasa pitanja, shvatao ih kako on
hoce, na neka nije odgovorio, a insistirao je da svaku recenicu koju izgovori zapisem i da
mu procitam, da vidi nisam li nesto namerno izostavila…A naravno naslusale smo se
svega, izmedju ostalog je izjavio da je “pravi hriscanin samo onaj koji je krsten u
pravoslavnoj crkvi”…a kad smo ga mi upitale zasto ne priznaje katolicki cin krstenja,
odgovorio je “to je vec politika”…da ne pominjem da je izmedju ostalog “objasnio”
nedavanje milostinje Romima ispred crkve time da “nasi vernici znaju da su oni
muslimani, zato im ne udeljuju”…Zatim sam se naslusala gluposti od svestenika koji je u
crkvi Sv.Marka u Beogradu, pre godinu-dve, krstio neku moju sestru. Nakon sto je otaljao
taj obred, sto puta pogresio ime kume, i dohvatio se kad je sve bilo gotovo onih crkvenih
knjiga da ih upise, odrzao je besedu da “mi moramo da se cuvamo medjusobno i da
cuvamo svoju veru, eto kako se Hrvati stite, i koliko drze do katolicanstva”…A da ne
govorimo kroz kakve je peripetije sestra morala da prodje da bi od Smederevaca otela taj
papir na kojem joj oni daju dozvolu da se krsti van mesta kome na neki administrativni
nacin (ne razumem se u te crkvene stvari) pripada…Tamo su je vise puta ubedjivali da
preracuna sta joj se vise isplati, zasto da placa tu dozvolu, pa onda da “gori gorivo” do
Beograda, pa jos tamo da plati krstenje, pa bla bla….Jedva su je pustili da ide, jer im nije
bilo lako da se odreknu para koje je svako primoran da istrese za krstenje…u
devizama…to je tek posebna zloupotreba! A moj decko je od jednog svestenika (koji je
staresina odredjenog hrama) morao da slusa hvalospeve kako je “doktor Seselj doktorirao
jako mlad, sa 24 godine” …
I kada onda saberes sve cinjenice o delovanju svestenika na ovim prostorima, nije ni cudo
sto je etnofiletizam zavladao i sto se vera zloupotrebljava, a onaj zakon da svestena lica
dok su u verskom objektu mogu da pricaju sta god pozele, i da za to ne odgovaraju, samo
olaksava razne maliciozne interpretacije svacega i manipulacije vernicima…I znam da vazi
pravilo kako Crkva ne moze svestenicima da diktira stavove, ali meni se cini da to najvise
njoj ide na stetu. Poznajem vec mnogo ljudi (pocevsi od mene) koji su ogorceni na njeno
fukcionisanje, i koji u njoj vise nisu u stanju da vide nista sveto, bas zato sto je dozvolila
raznim svojim postupcima da zalici na neku ustanovu tipa “Srpske narodne odbrane”…
Da zakljucim, ako se umnoze “Vladani Perisici”, kao i veroucitelji koji pohadjaju ove
“tolerantne” programe, mozda i ima nade da se ovdasnja Crkva vrati svom osnovnom
zadatku i razlogu postojanja, a do tada ce izgubiti paznju i interesovanje mnogih ozbiljnih