ovde - vera znanje mir

PREPREKE NA PUTU RAZUMEVANJA, POVERENJA I POMIRENJA
Sunday, March 2nd, 2008
PREPREKE NA PUTU RAZUMEVANJA, POVERENJA
I POMIRENJA
Prof. dr Đuro Šušnjić, Beograd
Pregledni članak
UDK: 2-673.5:165.612
Primljeno: 08.12.2005.
Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, možda,
nikad više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini
(Ivo Andrić)
Rezime
U životu postoje izvesne “konstante našeg mentaliteta” 1 , koje se pokazuju kao smetnja
razumevanju, poverenju i pomirenju između naroda, vera i kultura. Ti čvrsti obrasci mišljenja,
verovanja i ponašanja (nacionalni, politički, kulturni), o kojima će ovde biti reči, jesu:
tradicionalizam, autoritarni mentalitet, politička ne/kultura, antiintelektualizam, predrasude,
nepostojanje kritičke javnosti i jezički obrasci. Čuveni francuski istoričar Fernan Brodel bi rekao
da su ovo pojmovi dugog trajanja.
Ključne reči: razumevanje, poverenje, pomirenje, tradicionalizam, autoritarni mentalitet.
U životu postoje izvesne “konstante našeg mentaliteta” 2 , koje se pokazuju kao smetnja
razumevanju, poverenju i pomirenju između naroda, vera i kultura. Ti čvrsti obrasci mišljenja,
verovanja i ponašanja (nacionalni, politički, kulturni), o kojima će ovde biti reči, jesu:
tradicionalizam, autoritarni mentalitet, politička ne/kultura, antiintelektualizam, predrasude,
nepostojanje kritičke javnosti i jezički obrasci. Čuveni francuski istoričar Fernan Brodel bi rekao
da su ovo pojmovi dugog trajanja. Evo samo par naznaka o svakom od ovih sedam pojmova.
Prvo je potrebna reč upozorenja. Naime, neophodno je praviti oštru razliku između tri
pojma: prošlosti, tradicije i tradicionalizma. Prošlost obuhvata sve ono što se desilo, ali sve što se
desilo nije bilo razumno i umno, nego i bezumno i krvavo. Zato bi bilo opasno ako bi se
poistovetili sa celom našom prošlošću. Ona je, naime, pregled svih naših pobeda i poraza,
stradanja i nadanja. Ipak, naše iskustvo gubitka je pretežno, i tera nas da našu prošlost kritički
preispitamo: prošlost treba uvažavati, ali ne i obožavati! I gubitak je već upisan u genu
prošlosti. Ona je postala uglavnom sporan pojam. Čuveni sociolog religije R. N. Belah ističe:
“Samo kroz osećanje tragedije mogućno je naučiti nešto iz prošlosti”. Bolesni duh našega
vremena nema ni pravog odnosa prema prošlosti ni ispravnog stava prema budućnosti. Mi
hoćemo da upoznamo našu prošlost da bismo bolje upoznali sebe.
Tradicija je sve ono što smo, na osnovu savremenih merila racionalnosti i humanosti
izabrali iz prošlosti kao vredno učenja i pamćenja. Ona je sve što je dobro rečeno i urađeno,
što je izdržalo proveru na vekovnim iskustvima ljudi i obezbedilo sebi mesto u svesti
sadašnjih naraštaja. Veljko Radović dobro reče: “Tradicija, sigurna tačka oslonca, stajna tačka
u nesigurnom kretanju”. Sva naša nauka, filozofija i umetnost, pa i istorija, jesu pokušaji da se u
prolaznosti ustanovi nešto trajno, da se nešto otme od vremena koje sve guta, da se izgradi
poredak koji se čvrsto drži nasupot dnevnoj prolaznosti. Tradicija – to je protezanje jedne misli,
simbola, vrednosti, verovanja, ustanove itd. kroz vekove. Tradicija najduže živi u govoru i
jeziku: od svih građevina na svetu najduži vek imaju kule sagrađene u jeziku. Tradicija je