ovde - vera znanje mir

Kao i njegovi bivši gospodari, i on ubija svoje neprijatelje, ali se strogo ograđuje od humanizma.
Svoja ubistva ne pravda borbom za svetle ideale. On ubija zato što je bog, kao što to čine i
američki mali bogovi koji ne ubijaju ''žutaće'' da bi ih naučili demokratiji, već potčinili svome
kultu. Kao što to čine svi mali bogovi na planeti čime god se inače pravdali.
Opravdanja zapravo i nema.
Humanizam se od svojih najranijih početaka razvijao gazeći prvu Božiju zapovest (''Ja sam
Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova osim mene''), a iz njega su se tokom poslednjih
vekova, a naročito u HH veku, razvili svi pomenuti usrećiteljski izmi koji su umesto obećavanih
rajeva na zemlji, završavali u sve gorim Apokalipsama.
Kada se čovek ponaša kao bog takav ishod je neminovan. A svet koji je pravog Boga proglasio
mrtvim (Niče) postao je poligon malih bogova čiji su kultovi sagrađeni na Sili i obarani Silom.
Tako Kurc postaje ogoljeni arhetip, pravo lice svih velikih i malih Uređivača sveta kroz istoriju,
koji su snagom svojih vanserijskih ličnosti okupljali milione poklonika i slali ih u tuđa dvorišta da
ih preprave i doteraju prema svojim usrećiteljskim zamislima. Namerno ogoljujući sebe Kurc
ogoljuje i njih. Socijalizam, komunizam, nacizam, liberalni kapitalizam, američki
intervencionizam, a u naše vreme globalizam i Novi Svetski Poredak, razotkrivaju se kao moderni
paganski kultovi u čijim se središtima nalazi ili obogotvorena ličnost ili obogotvoreni humanistički
ideal (Mir, Blagostanje, Jednakost, Budućnost, Ravnopravnost, Ekonomski Standard i sl.).
U završnim scenama ''Apokalipse danas'' kapetan Vilard napokon ubija pukovnika Kurca jer je
ovaj to potajno i želeo pošto mu je bol besmisla postao neizdrživ. Posle Kurcove smrti njegovi
poklonici padaju na kolena pred kapetanom Vilardom, novim i jačim bogom. Jer u svetu bez
Boga, najjači postaje bog, s obzirom da ''božanstvo'' malih bogova nije u Ljubavi (kao kod Hrista),
nego u Sili.
U jednoj od završnih scena, Kurcovi domoroci izvode obred u okviru koga se vrši ritualno ubistvo
žrtvenog bika. Nekoliko ljudi okružuju sapetog bika, a onda u isto vreme zamahuju mačetama iz
sve snage. Bik se u sekundi raspada na sastavne delove dok se njegovo meso jezivo crveni, a iz
raskupusanog tela krv lopi na sve strane.
Taj žrtveni bik je i Vijetnam, a američki humanisti su poklonici sa mačetama koji su ga prineli na
žrtvu svom paganskom idolu.
Ishodišta Kopolinog filma nisu vremenski ograničena. Današnjica ih čini još aktuelnijim. Taj
žrtveni bik je danas Irak, a devedesetih (pa i dvehiljaditih) bila je to (i još uvek je) i Srbija, zemlje
koje su prinete na žrtvu kao i Vijetnam, da bi se kult mondijalizma učvrstio i raširio čitavom
planetom. Ulazak u Evropsku Uniju, Partnertvo za Mir, Svetski savez crkava jeste poklonjenje
tom globalnom kultu čiji ''smrad laži'' oseća svako ko nije sasvim otupeo i nestao kao ličnost.
Poslednje Kurcove reči jesu ''užas, užas''.
Svet otet od Boga i ne može biti ništa drugo. Pakao Vijetnama jeste čir koji pokazuje unutrašnju
temperaturu obezboženog ljudskog roda. A ta unutrašnja temperatura nastala je kao posledica
duhovne prevare zvane humanizam , čije značenje nije ništa drugo do idolopoklonstvo .