ovde - vera znanje mir

Neki protivnici posvećenja žena, pozivaju se na Sveto pismo. Njihove primedbe su takođe
nategnute kao one Leonardove, jer se pri njihovom izboru jednostrano i selektivno postupa.
Sveto pismo zabranjuje svašta, između ostalog pozajmljivanje novca uz kamatu
(''zelenaštvo''), kao i razvod (Pavle kaže: A oženjenim i udatim zapovijedam, ne ja nego
Gospod, da se žena od muža ne razdvaja; Ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata ili
neka se pomiri s mužem; i muž da ne ostavlja ženu. 1 Kor 7: 10-11), na što engleska crkva u
međuvremenu veoma blago gleda. Ovde barem vidimo ukazivanje na poreklo seksualnog
gnušanja i strah od svega ženskog, što su vekovima bili znamenje hrišćanske crkve, koji su i
danas skriveni, možda i nesvesni, motivi onih koji se protive zaređivanju žena.
Sveti Avgustin upozorava muškarce u gore citiranom odeljku na ''Evu, zavodnicu'', od koje se
u svakoj ženi treba plašiti; na samom početku Starog zaveta, u knjizi Postanja, saznajemo da
je Eva odgovorna za pad u greh. Ona je stvorena od Adamovog rebra, kako bi mu bila žena,
ali na početku nije bilo nikakve seksualnosti u njihovoj vezi: A bjehu oboje goli, Adam i žena
mu, i ne bješe ih sramota (1 Mojs, 2:25).
Zmija, koja je u Evi prepoznala slabije oruđe, primamljuje je znanjem. Ona jede kao prva sa
zabranjenog drveta i nudi Adamu njegov plod. Neposredni rezultat je otkrivanje polnih razlika
i, s njima u vezi, stida: Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli: pa spletoše lišća smokova
i načiniše sebi pregače (1 Mojs, 3:7). Ipak nešto nedostaje - žudnja. Tek kad se Bog pojavi u
vrtu i kazni i muškarca i ženu, pojavljuje se ovaj elemenat u istoriji i posebno pri božjoj kazni
za Evu. On joj kaže:
Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja tvoja stajati pod
vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar (1 Mojs, 3, 16).
Ni Adam neće proći nekažnjeno. Rađaće mu trnje i korov i ješće hleb u znoju lica njegovog,
sve dok jednom ne umre. Prvo što mu se zamerilo bilo je ''da je poslušao ženu'', pa tek onda
da je okusio sa zabranjenog drveta (up. 1 Mojs, 3:17). Logika čitave priče je sasvim jasna: za
čitavu stvar kriva je Eva; njena kazna je seksualna želja, zbog kojeg će biti potčinjena
muškarcu i morati da rađa decu u mukama. On, s druge strane, biće kažnjem neprestanim
radom i iščekivanjem smrti, na neprestano sećanje na svoju glupost, da je poverovao jednoj
ženi.
Ove predstave - žena kao izvor opasnosti za muškarca, žena kao izvor požude, imali su jako
dejstvo u ranoj crkvi. U trećem veku Tertulijan piše jednu raspravu pod naslovom ''De cultu
feminarum'' ( ''O ukrašavanju žena''), u kom kaže da se svaka žena ima oblačiti kao ''Eva
koja ispašta i tuguje'' i da tako okajava ''ono što je Eva zadužila, mislim na sramotan pad u
greh i neutešnu propast ljudi''. Dalje kaže:
''A nisi želela da znaš da si ti jedna Eva? Još uvek živi u ovom svetu božja osuda tvog pola,
tvoja krivica ne zastareva. Ti si ta koja je satani otvorila vrata, ti si prva otpečatila to drvo, ti si
prva napustila božji zakon, ti si i ona koja je zavela onog, kojem se satana nije mogao
približiti. Tako lako si muškarca, sliku božju, na zemlju bacila. Zbog tvoje krivice, tj. zbog
smrti, morao je i sin božji da umre''. (14)
Tertulijan je, naravno, svoju zabranu nošenja lepog odela, nakita i farbanje kose, zasnivao ne
samo na svom ubeđenju da svaka žena mora da ispašta zbog Evinog greha. On je mrzeo
žene isto onoliko koliko i seks (što obično ide ruku pod ruku), i neumorno savetovao da
hrišćani moraju po svaku cenu da izbegavaju izazivanje požude ili da joj se predaju. U
njegovom ''Podsticanju na devičanstvo'', napisanom između 204. i 212. god., u kojem
muškarcima hitno ukazuje na opasnost od drugog braka, iznosi:
''Prigovara mi se da bi posledica bila zanemarivanje i prvog braka. Nije sasvim netačno. Jer i
on se temelji na istom činu kao i kurvanje. Zato je najbolje za muškarce da ne dotiču nijednu
ženu''. (15)
Sveti Jeronim, rođen oko 342. god., oko 200 godina nakon Tertulijana, bio je duboko zgrožen
predstavama seksa, što se jasno da zaključiti i iz jednog pisma jednoj hrišćanskoj udovici,