ovde - vera znanje mir

Pokret New Age apsolutnom relativizacijom klasičnog svetog radikalno menja suštinu
religioznosti.
Deus ex Computer
“Doba protoka informacija” u kom združeno vladaju visoke tehnologije i egzaktna
nauka, menja lik religije iz samog fizičkog utemeljenja, iz prostora. Razvijena društva menjaju
lik tradicionalne religije, smeštajući je u najveći virtualni prostor – internet. Po istraživanjima
Kristijana, Svatosa i Kivistoa (Christiano, Swatos, Kivisto, 2002:289) oko 12 odsto korisnika
interneta svakodnevno otvara web stranice u čijoj sadržini se nalazi izvesna “sajber religija”.
“Hramovi bez zidova” niču svakim danom i “digitalna kula Vavilonska” biće u budućnosti
popularnija nego danas.
Internet je veoma efikasan medij, bolji i od televizije, jer “je interaktivan, jer svako ima
relativno lak pristup, jer je jedini zbilja globalan” (Lorne Dawson, www.cesnur.org). Na
svetskoj mreži su prisutne sve velike svetske religije, sve velike i manje hrišćanske
denominacije, skoro svi novi religijski pokreti, samoproglašeni gurui, proroci, šamani, apostoli,
moralne zajednice okupljene oko verskog duhovnog jezgra. Internet je medij na kome najviše
bujaju novi religijski pokreti. Svako ko stvori izvesni sistem verskih učenja, može na svetskoj
digitalnoj mreži da zasnuje svoju religiju i ponudi svoje učenje budućim pripadnicima.
Zasnivanje religijskih pokreta znatno je brže i jeftinije od, na primer, izgradnje hrama ili
ulaganja u neku drugu infrastrukturu osobenu za tradicionalni religijski izraz. Kontrola i
cenzura ne postoje, i jedino što sociolog u istraživanju ove pojave može da uradi jeste da se,
osim izučavanja učenja i obreda, posveti pitanju kao što je “ko je postavio izvesni religiozni sajt
i sa kojom krajnjom namerom” (Dawson, isto).
Digitalni oltari čine religijske sisteme znatno eteričnijim, privlačnijim. Uprkos
upozorenjima da virtualizacija života znatno slabi društvene i međuljudske veze, ova religijska
praksa ima šansu da postane veoma raširena u budućem svetu.
3. Kraj religije
Treći model zastupa mislioce sa stavom da religija mora uskoro da doživi svoj kraj. Posle
četiri hiljade godina, religijske ideje neće više moći da se prilagode i da udovolje zahtevima
vremena. Većina mislilaca ove duhovne orijentacije svoje zaključke izvodi iz psiholoških,
antropoloških i filozofskih razmatranja religijske svesti. Najmanje je sociologa koji kraj religije
vide na osnovu proučavanja savremenog globalnog društva ili pak nekih njegovih trendova.
Apostoli napretka
Sen Simon, kao osnivač sociologije, zastupao je tezu da nova, pozitivna nauka mora
doći na mesto tradicionalne religije. Sagledavajući procep u vrednosnom sistemu nastajućeg
građanskog doba, Sen Simon je predložio svoj doprinos rešavanju tog problema. Preobražaj
društva bi trebalo da se odvija u smislu ostvarenja duhovnog jedinstva, a nauka bi bila
osnovna snaga za ostvarenje tog cilja. Nudeći socijalnu fiziologiju, kao temeljnu društvenu
nauku, “Sen Simon de iure prigovara osnivanju nove vere, a de facto je osniva i to kao novu
nauku o društvu” (Romčević, 2002:26).
Ogist Kont je smatrao da celokupna civilizacija može da se podeli u tri epohe. Prvu naziva
teološkom, ona je primitivna, početna, u njenom vremenskom rasponu rađa se i razvija religija, a
drugu metafizičkom u kojoj se religiozni oblik svesti menja u pravno-filozofski. Treća epoha je
pozitivna, u njoj će se napokon uspostaviti savršeno stanje ljudskog duha.
Religija bi trebalo da bude zamenjena naukom, sociologijom, a sociolozi bi trebalo da
predvode čovečanstvo na putu u bolju budućnost. Kont je bio veoma uveren u ispravnost svog
gledišta, te je tako čak dizajnirao odeću koju bi trebalo da nose pripadnici sociološkog