ovde - vera znanje mir

Zato se njegov film ne može označiti čak ni kao ''ratni'', jer on to po svojoj najdubljoj suštini i nije.
Dalekosežniji su dometi ''Apokalipse danas'' da bi se smisaona ishodišta ovog dela tumačila u
pojmovnim okvirima pacifizma, zdravorazumskog morala i drugih ideologema iznedrenih iz
novovekovnog humanizma.
Šta je, dakle, pukovnika Kurca, darovitog i perspektivnog oficira i vijetnamskog veterana
pripremanog za generalsku karijeru, oteralo u ''ludilo''? Šta je to što kapetana Vilarda, poslanog da
ga likvidira, neodoljivo privlači ka cilju poverene mu specijalne misije?
Kakva se to tajanstvena veza uspostavlja između egzekutora i žrtve?
Na putu do pukovnika Kurca, ploveći rekom uzvodno, kapetan Vilard se malim ratnim brodićem
sa nekoliko članova posade probija kroz vijetnamski pakao. Tokom duge i teške plovidbe
upoznaje se sa naličjem javno proklamovanih demokratskih ideala američkog intervencionizma u
Vijetnamu. Tu je pukovnik Kilgor, vojničina i šmeker koji uz muziku Vagnera zatire vijetnamsko
selo šetajući se kroz gomile iskidanih i sprženih tela samouvereno i nehajno, dečački vedar i željan
zabave. Tu su licemerne estradne zvezde prispele iz civilizacijskog komfora i helikopterom
spuštene na improvizovanu binu da dižu moral pomahnitale vojske, izvikujući parole jeftinog
patriotizma. Tu su i silom osmehnute ''zečice'', zapravo bludnice-očajnice i meso za zadovoljenje
seksualnih potreba na frontu. Tu su izludeli i raščovečeni vojnici koji više ni ne znaju čemu služe i
zašta se bore.
Dok izmiče smrti i provlači se kroz užas, Vilard je nemi posmatrač koji sakuplja utiske kao
krhotine razbijenog ogledala. Prozirnost javno proklamovanih idela u ime kojih se rat vodi postaje
mu sve evidentnija, prozirnost vojnih i političkih struktura takođe. Sumnje se gomilaju jedna na
drugu, njegova duhovna drama se produbljuje, a potreba za odgovorima postaje neodoljiva.
Paralelno sa tim i slutnja da mu odgovore može ponuditi jedino onaj koga mora da likvidira.
Na samom kraju puta, koji je zapravo početak reke, Vilard zatiče neverovatan prizor. U gustoj
prašumi Kambodže, nekadašnji oficir američke vojske – pukovnik Kurc, izrastao je u ''božanstvo''
kome se lokalni urođenici, zajedno sa njegovim preostalim vojnicima, klanjaju kao paganskom
idolu.
Kurc je, dakle, Čovek koji je postao Bog.
Tu se kapetan Vilard suočava sa vidljivim uobličenjem nevidljivog uzroka apokalipse. To je
poslednja krhotina koja mu nedostaje da bi sastavio razbijeno ogledalo.
Čovek kao Bog.
To je poslednji razlog do koga je Vilard najzad došao, razgrćući ideološke koprene što su ometale
njegov, a i naš, duhovni vid. Razlog apokalipse ne samo Vijetnama, nego i čitavog savremenog
sveta utemeljenog idealima humanizma od pre nekoliko vekova.
Susret kapetana Vilarda i obogotvorenog pukovnika Kurca jeste susret dva izuzetna čoveka koji se
razumeju na višem nivou. Iako ga vidi prvi put u životu, Kurc je ''očekivao kapetanov dolazak''.
Radi se o čoveku posebne duhovne prozorljivosti. Svi utisci koje je kapetan Vilard sakupio usput,
ploveći uzvodno uz reku, sada, u razgovoru sa Kurcom, dobijaju ontološko razrešenje. Pukovnik
Kurc se odmetnuo od svojih saboraca jer mu je ''smrad laži'' postao nepodnošljiv.
A u čemu se sastoji Laž od koje je pobegao?