ovde - vera znanje mir

odvajanje je manje ili više konfliktno. Adolescenti počinju da primećuju greške roditelja,
počinju da ih kritički posmatraju, podsmevaju im se i počinju da se okreću od njih. Za ove
adolescente kažemo da su pravi buntovnici. Ova osećanja su privremena, ali ako ne postoje
osobe van porodice od kojih mlad čovek može dobiti podršku, oni se okreću od spoljnog sveta,
povlače se u sebe i postaju usamljeni, bez integrisanosti u društvo. Adolescent traži identitet;
što znači da traži i neku osobu ili društvenu grupu kojoj će pripadati. Vrednosti ovih osoba ili
grupa mogu se suprotstavljati postojećim društvenim normama i dolazi do toga da se
adolescent okreće protiv društva i društvenih normi.
Sledeći značajan činilac u razvoju mladih je škola. Škola, kao i porodica, vrši jak uticaj
na decu. Ovde veliku ulogu ima sistem rada škole, pristup pedagoga đacima. Preopterećenost
školskim obavezama, pad školskog uspeha, neostvarenje željenih rezultata izaziva anksioznost
kod đaka.
Grupa vršnjaka i krug prijatelja društvene su grupe koje imaju veliki uticaj u doba
adolescencije. U ovo životno doba mladi polako moraju da se odvoje od roditelja da bi postali
samostalne odrasle osobe. Grupa vršnjaka, prijatelji utiču na formiranje vrednosnog sistema
pojedinca, na ponašanje pojedinca, na stav prema drugim vrednosnim sistemima. U doba
adolescencije vrlo je važno da se mlad čovek uspešno integriše u svoju okolinu, koja ne pruža
sigurnost nalik porodičnoj. U ovim društvenim grupama mladi postaju potpune ličnosti, uče
nove društvene uloge. Neki pojedinci, koji ne mogu da se uklope među svoje vršnjake,
postaju izolovani pojedinci koji se ne snalaze u društvu, u novim ulogama. Kod ovih osoba
mogu biti primetni znaci depresije jer postoji borba između sebe i spoljnog sveta. Ova borba u
suštini je prisutna kod svih, ali ako ovo stanje traje mnogo duže nego obično, može nastati
depresija.
U zapadnom svetu, odvajanje od roditelja i preuzimanje raznih obaveza vrlo je teško. U
primitivnim društvima ovaj je proces mnogo lakši. U primitivnim društvima mladi zahvaljujući
određenim ceremonijama shvate svoj novi status u društvu, što lako i prihvataju, jer ih društvo
priprema za preuzimanje raznih obaveza već od detinjstva. Naime, kod primitivnijih društava
već od detinjstva svako ima svoje obaveze, te se u pubertetu ne dešava ništa novo, samo se
prihvata još neka obaveza. Ovaj podatak ukazuje na to da je problem adolescencije kulturno
pitanje a ne psihološko.
Mladi se tokom izgradnje svog identiteta uključuju u razne društvene grupe, koje ih
mogu uvući i u ilegalne radnje, u nezakonito i protivdruštveno ponašanje. Mladi se predaju
krađama, prostituciji, lutanju jer ovako žele da iskažu bunt protiv postojećih normi. Mladi žele
da isprobaju razne uloge, razna ponašanja, kroz koja žele da izgrade svoju ličnost. Uzroci
ovakvog ponašanja mogu biti agresivno vaspitanje od strane roditelja, nedostatak ljubavi od
strane roditelja, nepotpuna ili dezintegrisana porodica, nedostatak uzora u odnosu na koga
adolescent može da se razvija. Uključenje u ove asocijalne grupe ima za posledicu otuđenje
od porodice, usamljenost, konflikte s okolinom. Ovakvo asocijalno ponašanje takođe može da
bude pokazatelj depresije.
Svi navedeni socijalni, društveni faktori depresije istovremeno su i faktori suicida.
Podaci koji ukazuju na rast suicida mladih, razvijaju potrebu za istraživanjem suicida kod
mladih, što će omogućiti razvoj prevencije. Putem upitnika pokušava se saznati da li kod
ispitanika postoji razmišljanje o suicidu, i koji su ti ispitanici. Pomoću upitnika pokušava se,
indirektno preko uspostavljanja dijagnoze depresije, doći do željenih podataka.
Istraživanje je sprovedeno u tri srednje škole u Subotici. To su: Hemijska srednja škola,
Građevinska srednja škola i Gimnazija.
U svakoj školi u uzorak su ušla dva odeljenja prvog razreda i dva odeljenja četvrtog
razreda. U okviru svake generacije uzorak čini po jedno srpsko i jedno mađarsko odeljenje.
Broj ispitanika u pojedinim školama izražen u apsolutnim brojevima je:
- Hemijska škola: 93 učenika