ovde - vera znanje mir

дотични лепо показао своју толерантност према верујућима недавно честитајући,
уместо Божића, рођење… Њутново (а Њутн био верујућ и побожан човек, али добро,
о том другом приликом).
2. dusanm Says:
February 15th, 2008 at 1:28 am
Dragi Srecko, ideja postavljanja ovok intervjua jesu neke ideje koje Dokins iznosi i u
svojoj poslednjoj knjizi, ali i u svom dosadasnjem radu. Zanimljivo je da si kod svih
postova prokomentarisao samo njihove pocetke, iako u nastavcima postova ima dosta
zanimljivijih stvari… Evo na primer u ovom postu konkretno, Dokinsov odgovor na
pitanje o zlostavljanju dece. Mislim da kada sam ti potvrdno odgovorio na tvoje pitanje ‘da
li Crkva pokrstava na silu’, ti si skrenuo pricu u anarhiju, sto je dosta slab argument, zar
ne?
Dakle, kao sto sam vec rekao za Velimirovicev antisemitizam - ne vredi zatvarati oci pred
istinom.
3. sreckop Says:
February 15th, 2008 at 6:01 pm
Јадна је та “истина”, драги Душане, која веру сматра својом сметњом и препреком.
Такав приступ сведочи о погрешном разумевању саме вере, која је овде наводно
супротстављена знању, што у свом изворном смислу она свакако није, али да се не
задржавамо ту.
О вл. Николају већ разговарамо на другом месту, да се не расплињујемо свуда.
***********
О људима, драги Душане, говоре дела, стога сам упутио на Докинсово скорашње
ругање верујућим људима широм света, које је домаћа грађанска јавност (да, она
која труби о “толеранцији”, “уважавању”, “разумевању другога”) дочекала са
одушевљењем, јер ето, “водећи светски научник” Докинс, човек трезвен и сасвим
освешћен, толерантно упућује своју “честитку” затуцаним и глупим верујућим
људима целог човечанства, па ето прилике да се и ми мало “освестимо” и
“просветимо”.
Ако се опет враћаш на питање крштења деце, радо бих опет чуо твоје аргументе:
слобода вероисповедања је, подвлачим, једна од основних човекових слобода (ако
боље разумеш - “грађанских права”, може и тако да се назове). Слобода у подизању
и васпитавању деце је такође универзално начело, те ме стога интересују аргументи
којима би ти показао да је то нешто што гуши слободу човека? Ако увођење деце у
веру гуши њихобу слободу, каква је ствар са осталим одгојем и васпитавањем, нпр.
са учењем језика, норми понашања, етичких правила, стицањем осталог образовања,
похађањем школе, и многим-премногим другим стварима? Да ли је сво васпитање
гушење дечје слободе?
4. sreckop Says:
February 15th, 2008 at 6:03 pm
Требало је да стоји “Слобода родитеља у подизању…”, допуњавам се.
5. sreckop Says:
February 15th, 2008 at 6:03 pm
Тј, “да се допуним”, опет лапсус :-С
6. dusanm Says:
February 19th, 2008 at 10:18 am
Naravno da je teoretski, i u nacelu, svako vaspitavanje dece gusenje njihove slobode. I ne
samo vaspitavanje vec svaki uticaj sredine, i ne samo na decu vec i na odrasle. Takav stav
nije za zgrazavanje vec je naprotiv, veoma lako odbraniti. Svaki uticaj sredine nas
uslovljava i doprinosi nesto nasem identitetu za sta mi sami nismo zasluzni, i sto samim
tim u daljem zivotu uslovljava nase ponasanje van nase neposredno iskazane volje. (Primer