ovde - vera znanje mir

Dalje, pokrića za svoj tekst mogu tražiti i u istoriskim činjenicama kao što su socijalna
reforma i donošenje Zakona o opštem socijalnom osiguranju u Nemačkoj 1881. godine,
enciklika Rerum Novarun iz 1891. god, enciklika Pija XI iz 1931.god, enciklika Ivana
XXIII od 1961. god. itd. Katolička crkva je promenila svoje stavove. Danas su pozicije
katoličke, pravoslavne i protestantske crkve, manje-više, iste. Država treba da vodi aktivnu
socijalnu politiku.
Moja je greska, što u tekstu nisam bio opširniji, misleći da je bitna ideja. U savkom slučaju
hvala na zamerkama. Ja ih uvek prihvatam kao najbolju nameru. Pozdrav.
3. sreckop Says:
December 13th, 2007 at 8:06 pm
Ја не бих могао да се сложим са Бојановим мишљењем у вези односа Цркве и државе
у Византији, и мислим да би било важно да се и следећа премиса уважи пре
извођења закључка: наиме, није редак случај био да византијски цар смењује и
поставља патријархе, свргава епископе и исте шаље у прогонство, чак и да узме и
удела у богословским расправама (нпр. цареви Јустинијан и Лав Исавријанац), често
дајући ‘завршну реч’; општепознато је такође и то да су цареви сазивали црквене
Саборе и председавали им.
Идеја “симфоније” Цркве и државе, коју је још у 4. веку пласирао Јевсевије Памфил,
епископ Кесарије, различито је интерпретирана на Западу и на Истоку - византолози
су увели и два карактеристична термина: ‘папоцезаризам’* и ‘цезаропапизам’#,
покушавајући да једним термином опишу начине на које је ова идеја тумачена и
примењивана на Западу и на Истоку.
И док је на Истоку Црквом углавном дириговао цар, на различите начине вршећи
притиске на њу, некада отворено стављајући се чак и на страну хетеродоксије
(илустративни примери би биле епохе тријадолошких, монотелитских,
моноенергитских и иконоборачких спорова, у којима су цареви подржали јеретичке
идеје и вршили прогоне православних), на Западу је другачије схватање
кулминирало стварањем ‘светих царстава’ и чак стварањем ‘црквене државе’…
Католичка Црква се чак и данас у међународним односима поставља као држава -
има своја дипломатске мисије и представнике у међународним институцијама,
заставу, грб, државне симболе итд…
Због свега овога не мислим да је могуће, у погледу питања која су горе споменута,
ставити знак једнакости између Западне и Источне Цркве.
*папоцезаризам - тежња црквене власти да потчини световну
#цезаропапизам - тежња световне власти да потчини црквену