ovde - vera znanje mir

udističkim starešinom bakšom Mančuda Borinovim pokrenuti akciju za izgradnju budističkog
hrama a zatim to i dovršiti decembra 1929. godine kada je hram i otvoren. Beogradska kolonija
Kalmika se dezintegrisala 1944. godine kada su njeni članovi izbegli u Nemačku, a kasnije u SAD.
U borbama za oslobođenje Beograda (12-16. oktobar 1944.) koje su se vodile u neposrednoj
blizini, delimično je porušen gornji deo kalmičkog svetilišta. Nove vlasti su smatrale da je
beogradski budistički hram izgubio razlog za postojanje jer je ostao bez vernika i bez relikvija, pa
su 1950. srušili kupolu hrama a prizemlje pretvorili u dom kulture. Kasnije je u toj zgradi
prostorije imao Socijalistički savez radnog naroda. Na kraju je zgradu preuzela radna organizacija
“Budućnost” koja je hram porušila, a na njegovim temeljima podigla neuglednu dvospratnu
zgradu u koju je uselila svoj servis “Hlađenje”.
Rani period (1923 - 1929)
Sa ostalim kalmičkim izbeglicama u Srbiju je stiglo i nekoliko njihovih sveštenika. Najstariji po
godinama i svešteničkom činu bio je bakša Gavi Džimba (Mančuda) Borinov. Svoj prvi
“moliteljni hram” (bogomolju) u Beogradu Kalmici su uspostavili u septembru 1923. godine u dve
iznajmljene sobe u ulici Vojislava Ilića br. 47 (ta kuća i danas postoji). U tim prostorijama hram se
nalazio do kraja 1925. godine kada je premešten u Metohijsku ulicu br. 51. Zakupninu je trebalo
uredno plaćati, sam hram bolje opremiti a novaca nikad dovoljo. Stoga su se početkom 1925.
obratili Ministrstvu vera moleći za stalnu mesečnu pomoć.
Prepis iste molbe stigao je do patrijarha SPC Dimitrija. Njegov odgovor Ministrstvu vera nam se
učinio veoma zanimljivim pa ga prenosimo u celnii. Dotično ministarstvo nije tada raspolagalo
“planiranim budžetskim sredstvima za te svrhe”, pa je molbu prosledilo Državnoj komisiji za
ruske izbeglice. Komisija sa svoje strane, pak, nije imala para za pružanje stalne pomoći. Ipak,
Ministarstvo vera je pronašlo “rešenje” za problem: oni su Ministarstvu unutrašnjih dela predložili
da izda dozvolu kojom bi se Kalmicima dozvolilo prikuplajanje dobrovoljih priloga. Ministarstvo
unitrašljuh dela je taj predlog prihvatilo i izdalo takvu dozvolu.
Jedana od prvih novinskih zabeleški, ako ne i prva, o Kalmicima i njihovoj privremenoj
bogomolji bila je objavljena u “Novom bečkom žurnalu” (5. sept. 1924), a potom preštampana u
poznatom budističkom časopisu toga doba Zeitschrift fur Buddhismus 1924/25 - Munchen 1925,
no. 2, p. 388 Stradanjma i patnjama Budinih poklonika koji su bežeći od boljševika stigli čak
do Beograda, posvećena je prva obimna reportaža na koju smo naišli prelistavajući beogradsku
štampu tog vremena.
Razne humanitarne i dobrotvorne organizacije pomagale su u robi i novcu izbeglice iz Rusije. Pri
traženju i distribuciji te pomoći, pored ostalih, posredovalo je i Poslanstvo SAD u Beogradu.
Bakša Mančuda Borinov je u više navrata odlazio u to Poslanstvo moleći za pomoć svom hramu.
Na njegov poziv su 15.05.1927. godine hram posetili poslanik SAD u Beogradu Džon Prins (John
D. Princ) i vojni ataše. O svojoj poseti hramu i službi koja je tom prilikom održana g. Prins je
napravio zabelešku. Taj interesantan izveštaj je bio objavljen u uglednom časopisu “American
Anthropologist” (1928) a potom preštampan u njegovoj knjizi “Fragments from Babel”(Columbia
University Press, New York, 1939)
1929: Izgradnja hrama
Zakupljene sobe po privatnim kućama nisu bile adekvatne za održavanje službi: bile su van naselja
Kalmika, skup je bio i zakup; bilo je to privremeno rešenje. Tada je bakša Borinov pokrenuo
inicijativu za izgradnju pravog budističkog hrama i po tom pitanju je odlazio u Ministarstvo vera
kao i na razgovore kod patrijarha SPC Dimitrija. Skica budućeg hrama iz 1929. Na osnovu
raspoložive dokumentacije nije bilo mogiće tačno utvrditi ko je projektovao hram. Budući da je
Građevinska komisija svim darodavcima javno zahvila i to uz precizno navođenje poklonjenih
suma, može se izvesti zaključak da je projekat rad ruskog inženjera Klapinina, jer se samo uz
njegovo ime ne navodi šta je on priložio za izgradnju hrama.
Kao odani budisti Kalmici nikako nisu mogli bez svoje bogomolje. Rukovođeni poduzetnim
pukovnikom Abuša Aleksejevim formirana je Građevinska komisija za izgradnju hrama. Veoma