ovde - vera znanje mir

koji nam je sada neposredno blizak: veliki broj Srba je potresen otimanjem Kosova i
reagovace iracionalno i protiv svojih interesa ne zato sto je seo i razmislio i zakljucio da je
”Kosovo srpsko” vec naprosto zato sto je takav stav nasledjen i ugradjen u njih od strane
zajednice, sezuci sve do XIXvekovne Srbije)
Razlika izmedju religije i jezika, ponasanja, obrazovanja itd. jeste sto su pojmovi koji
pripadaju ovoj drugoj grupi pojmovi koji se neprekidno slobodno formulisu u drustvu -
jezik, norme ponasanja i fundus znanja koje drustvo smatra usvojenim neprekidno se
menjaju. Stoga njihovo usvajanje predstavlja usvajanje trenutnih drustvenih normi
neophodnih za nesmetanu komunikaciju sa ostalim pripadnicima zajednice i zauzimanje
odredjenog polozaja u drustvu. Naprotiv, religija predstavlja institucionalizovani diskurs
koji olicava vrednosti jednog proslog, istorijskog doba, i njeno usvajanje nije neophodno
za normalno funkcionisanje jednike u drustvu. Dakle, ukoliko zelimo da jedinka sto vise
kontrolise sopstveni zivot sopstvenim razumom, ugradjivacemo u nju sto manje readymade
vrednosnih paradigmi, i ucicemo je da prema svakoj vrednosnoj paradigmi zauzme
konstruktivisticki stav.
Konacno, ‘’sloboda u vaspitanju i podizanju dece”? to svakako ne moze da bude covekovo
(roditeljsko) pravo jer u svakoj zajednici drustvo, a ne pojedinac, odredjuje opsta nacela po
kojima ce se deca podizati.
i na kraju, ipak covek treba da bude taj koji ce izabrati sam u sta ce i da li uopste
verovati… ja smatram da su moja ljudska prava narusena onog dana kada su me, protiv
mog odobrenja, krstili… i ovim se vracam na pokrstavanje na silu i dokinsovu pricu o
intrumentalizaciji dece….
7. sreckop Says:
February 19th, 2008 at 9:33 pm
>>>Konacno, ‘’sloboda u vaspitanju i podizanju dece”? to svakako ne moze da bude
covekovo (roditeljsko) pravo jer u svakoj zajednici drustvo, a ne pojedinac, odredjuje opsta
nacela po kojima ce se deca podizati.
Драги Душане, ако васпитавање деце није човеково (родитељско) право, већ је у
надлежности друштва, о којем друштвеном моделу говоримо? О Држави која
подиже своје синове?
Осврнуо бих се на уводну напомену којом започињеш, и покушао бих да је изведем
до крајњих последица: следи да би слободно било оно дете на које никакав утицај не
би извршили ни родитељи ни друштво већ би одрастало потпуно изоловано од света
у којем постоји? Питам се да ли би се таква јединка уопште могла назвати људским
бићем, будући да су наши међусобни односи и заједница коју имамо са другима
управо оно што нам даје идентитет и детерминише наше постојање?
Ако сам када смо прошли пут разговарали о овоме указао на анархистички приступ у
твојим размишљањима, онда је то управо због овога.
Karen L. King - Odnos hrišćanstva prema judaizmu i paganstvu
Monday, February 11th, 2008
Stvaranje jeresi bio je tek deo projekta oblikovanja hrišćanskog identiteta. Hrišćanima je takođe
predstojalo stvaranje kategorija po kojima će se razlikovati od neposvećenika. Kategorije koje su
iznikle tako su dobro poznate da gotovo predstavljaju kliše: hrišćanstvo, judaizam i paganstvo.
Ipak, vrednost ovih kategorija nije očigledna kao što njihova široko raširena upotreba možda
ukazuje. Iako su judaizam i druge religije sredozemnog sveta postojale mnogo pre hrišćanstva,
hrišćani ove grupe definišu na načine koji prilagođavaju njihov projekat izgradnje identiteta,
smatrajući hrišćanstvo istinom; judaizam nadmašenom istinom, sada izvitoperenom; a paganstvo
zabludom. Ovde, takođe, stvaranje sopstvenog pravovernog bića istovremeno i recipročno stvara