ovde - vera znanje mir

O Vizantiji
Wednesday, March 12th, 2008
SNAGA BIZANTIJSKOG CARSTVA
Питање судбине је за Грке увек било битно. Они су сматрали да су им судбину кројиле
моире, богиње судбине, истакао Дарко Гавриловић. Византија је била најсветлија културна
тачка читавог познатог света готово хиљаду година
БAЊA ЛУКA - Вече грчке културе, које је одржано у четвртак увече у Музеју савремене
умјетности Републике Српске, окупило је бројне посјетиоце, који су с пажњом попратили
ово предавање.
Доктор Дарко Гавриловић, професор Филозофског факултета у Бањој Луци и професор
Зоран Јосић, на овој вечери коју је организовао “Глас Српске” у сарадњи са Музејом
савремене умјетности, провели су посјетиоце кроз историју и културу грчког народа.
Покровитељ вечери грчке културе је град Бања Лука.
Посјетиоце је у име домаћина поздравила директор Музеја савремене умјетности Љиљана
Лабовић - Маринковић, истакавши да ће “Глас Српске” и у наредном периоду, у сарадњи са
Музејом, организовати трибине из свих области умјетности.
Професор Дарко Гавриловић се кроз неколико прича и митова осврнуо на историју и
културу старе Грчке, упознајући посјетиоце са занимљивим детаљима из колијевке
европске цивилизације.
- Научници који тврде да Грчка није колевка европске цивилизације се варају. Они треба да
имају на уму време од 11 колена пре Тројанског рата, који је био око 1186. године пре нове
ере. Тада је живео велики Орфеј, а касније су писане орфичке песме, које су носиле тај дух,
који је зачетник европског духа - истакао је Гавриловић, додајући да је једна од орфичких
пјесама “Химна ноћи”.
Ова пјесма одговара на то питање објашњењем да је ноћ прапочетак свега и да се из ње
ствара све остало.
- Питање судбине је за Грке увијек било битно. Они су сматрали да су им судбину кројиле
моире, богиње судбине. То су биле три моире или три старице, како су их они приказивали,
које су одређивале сваком човјеку колико ће живјети. Те моире касније срећемо код
Римљана као пакре и код Срба као суђаје или суђенице - прича Гавриловић.
МИТ О ЕВРОПИ
- Грци су дубоко веровали у богове и историју старог века. Целу историју старог века могли
бисмо да напишемо кроз митове и легенде. Можда је један од најинтересантнијих митова
онај о Европи. Европа је приказивана као прелепа и заносна принцеза, која је очаравала све
принчеве, а живела је на обалама Феникије. Тако лепу приметио ју је отац свих богова Зевс,
који се, знајући да она обожава једног белог бика, претворио у ту животињу и тако је
освојио - испричао је Дарко Гавриловић.
Он објашњава да овај мит говори како је прелијепа принцеза Европа отишла на Запад и
тамо однијела цивилизацију са Истока.