ovde - vera znanje mir

Članak je izvod iz uvodnog teksta knjige Islam i izazovi sekularizma.
Olivje Roj (Olivier Roy) je profesor na L’Ecole de Haute Etudes de Sciences Sociales u Parizu.
Najpoznatije knjige ovog autora su: The Failure of Political Islam (Harvard University Press,
1994), The New Central Asia: The Creation of Nations (New York University Press, 2000),
Globalized Islam (Columbia University Press, 2004), (with Mariam Abou Zahab) Islamist
Networks: The Afghan-Pakistan Connection (Columbia University Press, 2004), and Secularism
Confronts Islam (Columbia University Press, 2007)
www.opendemocracy.com 25.10.2007.
Prevod
Uroš Miloradović
http://www.pescanik.net/index.php?&p=472&ni=1110&nd=1
Religije i savremeni ratovi
Tuesday, February 26th, 2008
INTERVJU Dr Miroljub Jevtić sa Fakulteta političkih nauka
Religije i danas pokreću ratove
Politikologija religije, nova naučna disciplina sve popularnija u svetu
Očiglena veza religije i društva
Nauka za bolje razumevanje političkih procesa
Politikologija religije nova je politikološka disciplina koja se izučava na našim i stranim
univerzitetima, a njen utemeljivač u Srbiji je dr Miroljub Jevtić, redovni profesor na Fakultetu
političkih nauka u Beogradu. On tvrdi da je ova naučna disciplina bitna za razumevanje mnogih
političkih procesa u svetu i da je upravo zbog toga sve popularnija.
- U proleće ove godine posetio sam sajt politikološkog odseka Pravnog fakulteta u Skoplju, tada
nisam primetio da imaju predmet koji se bavi politikologijom religije. Kada sam pre nekoliko dana
ponovo otišao na njihovu Internet prezentaciju, video sam da imaju čak dva predmeta posvećena
ovom fenomenu - Političke ideje i religija i Dijalog između civilizacija i religija. Čini mi se da ova
informacija najbolje pokazuje kojom se brzinom ova disciplina uvodi na fakultete političkih nauka
u svetu. U našem okruženju se veoma brzo proširila, tako da je sada proučavaju i teološki
fakulteti, kojima je politika, ipak, strano polje - kazao je dr Jevtić.
Zbog čega je bitno postojanje ove discipline?
Teorijski deo bi trebao da popuni gotovo neverovatnu prazninu u obrazovanju politikologa, koje
je, kao i kod svih društvenih nauka, potpuno evrocentristički orijentisano. Dakle, proučavaju se
teoretičari od Platona i Aristotela do Habermasa. To je dobro. Ali njihovim teorijskim radovima se
ne može potpuno objasniti ni ono što se zbiva u Evropi, SAD i u Australiji. Ja svojim studentima
kažem - pokušajte da se zamislite u ulozi savetnika ministra inostranih poslova kome treba da
objasnite zašto je u Nigeriji došlo krvavih nereda povodom predviđenog izbora “Mis sveta”. Pa
neka vam tu pomognu Hegel i Aristotel. Sa njima dvojicom nećete stići nigde u objašnjavanju toga
fenomena.
Često ističete da je potcenjen uticaj religije na društvo.
Apsolutno. Religije se posmatraju kao društveni fenomen i u Evropi je prevladao stav francuskih
prosvetitelja da je religija posledica nerazvijenosti društva u ekonomskom, političkom i
obrazovnom smislu, i da će se sve to promeniti kada se situacija promeni i ljudi postanu pismeniji,
bogatiji i politički kultivisaniji. Sasvim suprotno mišljenje od njih imao je njihov mlađi zemljak
Aleksis de Tokvil. Tokvil je, gledajući primer SAD, video da je zemlja razvila do maksimuma
privredu, imala najviši stepen demokratije i stalno išla napred, a sve to uz snažno prisustvo religije
u javnom životu.
SAD su, znači, veoma bitne za dokazivanje veze religije i politike u današnje vreme?
Pretprošle godine sam bio u veoma važnoj poseti SAD. U jednom razgovoru s našim diplomatom