ovde - vera znanje mir

V. ZAKLJUČAK
Verski pluralizam i tolerancija: Nedostižan cilj?
Zaključujući sliku savremene situacije u Srbiji koja se tiče odnosa verskih zajednica i
države, i sa tim povezanih spornih pitanja u društvu, možemo zaključiti da ona nije statična.
Srbija je još uvek u velikoj meri I u svim aspektima zemlja u prelaznom periodu.
Gledajući na razvoj ostvaren poslednjih godina u oblasti odnosa crkve i države, ne može a
da se ne primeti da je preduzeto nekoliko pozitivnih koraka. Oni uključuju donošenje nekoliko
novih zakona i pokušaje da se nacionalni zakon uskladi sa internacionalnim; porast pravne
garancije u zaštiti osnovnih ljudskih prava i širi međureligijski dijalog i saradnju u okviru
zemlje. Negativni fenomeni uključuju nizak nivo verske tolerancije u društvu; nepostojanje
zakona za verske zajednice i povlašćeni tretman Srpske pravoslavne crkve od strane države,
često na štetu drugih verskih udruženja.
Ajlin Barker sa londonskog ekonomskog fakulteta poziva nas da obratimo pažnju na
razliku između verske raznovrsnosti, koja svedoči o postojanju mnogo različitih religija,
pluralizma, koji označava „relativno mirnu koegzistenciju i saradnju različitih
veroispovesti“. 147 U srpskom društvu postoji verska raznolikost. Da li će se ona razviti u za
sve korisnu saradnju, još uvek treba da se vidi.
Društvo nije nikad statično i stari stereotipi, održavani vekovima, više ne mogu da precizno
opišu stvarnost. Iako „biti Srbin znači biti pravoslavac“ još uvek za mnoge ljude zvuči
istinito, versko povezivanje se sada sve manje odvija duž etničkih linija, naročito među
mlađom generacijom. Demografske pretpostavke statističara i političara se osporavaju. 148
Rezultati poslednjeg popisa svedoče o rastućoj popularnosti netradicionalnih religija i novim
verskim pokretima u zemlji. Srpska država će morati da ove dinamične promene uzme u
razmatranje.
Jedan od najvećih problema je veliki jaz koji postoji između zakonodavstva i teorije, na
jednoj strani, i primene na drugoj strani. Prosuđujući situaciju u odnosima crkve i države u
postkomunističkim zemljama Evrope, profesor Silvio Ferari primećuje da je ovaj fenomen
zajednički za sve ove zemlje. On ističe da ipak „ovaj jaz izgleda veći u Centralno-istočnoj
Evropi nego u drugim delovima starog kontinenta“. 149 Ustavne promene i zakonske garancije
nisu dovoljne po sebi. Potrebna je prava transformacija vrednosti i ponašanja u srpskom društvu.
Srbija je na raskršću. Da li je vlada voljna da oformi novi okvir za odnose crkve i
države, i da li će ga primeniti? Da li će ozbiljno shvatiti svoje opredeljenje da poštuje ljudska
prava, koja uključuju i slobodu vere? Koliko će još tolerisati versku diskriminaciju i govor
mržnje? Da li će zemlja konačno priznati da verska raznolikost može obogatiti narod?
Odgovore na ova izuzetno važna pitanja treba još sačekati.
Literatura
Alexander, Stella, 1979, Church and State in Yugoslavia since 1945,
Cambridge, Cambridge University Press.
Bašić, Goran, Silvo Devetak (prir.), 2003, Demokratija i religija, Beograd, Altera.
Bjelajac, Branko, Dane Vidović (prir.), 2001, Udar na verske slobode, Beograd, Alfa i Omega.
Buchenau, Klaus, 2003, Die Serbische Orthodoxe Kirche seit 1996: Eine
Chronik, The Journal of Eastern Christian Studies, 1–2: 96–121.
Dimitrijević, Vojin, 1994, The 1974 Constitution as a Factor in the Collapse of Yugoslavia or
as a Sign of Decaying Totalitarianism, Badia Fiesolana, San Domenico, Robert
Schuman Centre.
Ferrari, Silvio (prir.), 2003, Law and Religion in Post-Communist Europe,