ovde - vera znanje mir

tradicionalnih crkava i verskih zajednica” (član 5 §2 uredbe).
Obrazovanje sveštenika
Srpska pravoslavna crkva ima različite institucije koje pružaju teološko obrazovanje
njenim budućim sveštenicima, kao i laicima, na više nivoa. Pravoslavni bogoslovski fakultet je
do 1952. bio sastavni deo Univerziteta u Beogradu, kada je bio isključen; 9. januara 2004.
godine Vlada Republike Srbije donela je odluku o vraćanju fakulteta u sastav Beogradskog
univerziteta. 85
Teološko-katehetski institut Rimokatoličke crkve u Subotici pruža obuku na hrvatskom i
mađarskom jeziku za buduće sveštenike, kao i za laike, u okviru četvorogodišnjeg programa.
Katolički lideri su izrazili želju da osnuju katolički univerzitet u najbližoj budućnosti,
najverovatnije u Subotici. 86 Islamska zajednica Sandžaka ima svoj Internacionalni univerzitet u
Novom Pazaru. Druge verske zajednice takođe imaju institute za obrazovanje svojih
sveštenika, kao na primer adventisti (u Beogradu) i baptisti (u Novom Sadu). Prednacrt zakona
iz 2004. godine proglašava: „verskim školama i fakultetima jemči se organizaciona i
programska autonomija unutar javnog obrazovnog sistema“ (član 28 §1).
Verske aktivnosti u državnim institucijama
U poslednje vreme uočava se sve veća otvorenost prema verskim aktivnostima u državnim
institucijama kao što su bolnice ili vojska. I ovo treba da bude regulisano posebnim zakonom.
Pitanja vezana za vojsku pripadaju saveznem nivou. Boris Tadić, savezni ministar odbrane,
izjavio je u decembru 2003. da će formirati posebnu radnu grupu koja će se pozabaviti pitanjem
regulisanja verskih aktivnosti unutar vojske Srbije i Crne Gore, a u saradnji sa
„tradicionalnim“ verskim zajednicama. Između ostalog, planirano je uvođenje nastave o srpskoj
pravoslavnoj veri na Vojnoj akademiji, kao i otvaranje Vojno-medicinske akademije za
sveštenike, koji bi obilazili bolesnike. 87
Na republičkom nivou, pak, Prednacrt zakona iz 2004. samo pominje da „Crkve i verske
zajednice mogu obavljati verske obrede i u školama, državnim ustanovama, bolnicama, vojsci,
policiji, ustanovama socijalne i dečije zaštite, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija…“ (član
13).
Prigovor savesti i civilno služenje vojnog roka
Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama Državne zajednice Srbija
i Crna Gora priznaje prigovor savesti i pruža mogućnost da se umesto služenja vojnog roka
ispuni civilna služba. 88
Povelja je prvi zakonski akt koji je omogućio prigovor savesti na osnovu vere ili ubeđenja, jer
su raniji zakoni kažnjavali one koji su odbijali da služe vojni rok (među kojima su često bili
nazareni i Jehovini svedoci) sa zatvornom kaznom. Savet ministara Državne zajednice
dozvolio je civilno služenje vojnog roka u socijalnim ili humanitarnim ustanovama uredbom,
koja je stupila na snagu 15. novembra 2003. Prvi regruti su započeli svoju civilnu službu 22.
decembra 2003. 89 Prema podacima Ministarstva odbrane iz novembra 2004, tokom prve godine
13.248 regruta opredelilo se da vojni rok služi bez uniforme. 90
Verske zajednice i mediji
Zakon o radiodifuziji, koji je Narodna skupština usvojila 18. jula 2002, dozvoljava verskim