ovde - vera znanje mir

Verska sloboda
Iako se ne može poreći da u Srbiji danas postoji značajan stepen verskih sloboda, situacija je
još uvek daleko od idealne. Međunarodni helsinški odbor za ljudska prava, američki Stejt
Dipartment, Human Rights Watch i druge međunarodne organizacije redovno ukazuju na
ograničenja verskih sloboda – polazeći od stavova Srpske vlade i izveštaja medija. Ističem
nekoliko specifičnih predmeta sukoba: pitanje prozelitizma, mesto malih verskih zajednica,
verska diskriminacija, tolerancija, uloga medija i važnost dijaloga, i saradnja među verskim
zajednicama.
a) Problem prozelitizma
Jedan od aspekata verskih sloboda, kao što je navedeno u međuna- rodnim dokumentima
za zaštitu ljudskih parava, 109 jeste sloboda da se promeni vera. Član 26 §1 Povelje o ljudskim i
manjinskim pravima i građanskim slobodama Srbije i Crne Gore, garantuje ovo pravo. 110
Pravoslavna kultura i srpska istorija su, međutim, ovo pitanje uvek smatrali veoma osetljivim. Iz
nekoliko razloga se preobraćanje u drugu veru smatra veoma negativnim u pravoslavnim
kulturama. Zbog autokefalne prirode srpske crkve, religija i nacionalni identitet su isprepleteni.
Srpska pravoslavna crkva obično se poziva za branioca nacionalnih vrednosti; zbog toga je
preobraćanje u drugu veru kako versko, tako i kulturno pitanje. Sa svršetkom komunističke
vlasti, vođe Srpske pravoslavne crkve su se nadale, kao i drugde u Evropi, da će pridobiti svoje
„izgubljene verne“; ali, umesto toga našle su se u poziciji da se za njih bore sa drugim verskim
grupama. Pravoslavna crkva, koja druge hrišćanske denominacije smatra sestrinskim crkvama,
nije očekivala preobraćanje od njih u zemlji koju su smatrali „hrišćanskom“. 111
Istorijski, u ovoj geografskoj oblasti najveća pretnja pravoslavnom hrišćanstvu bili su
katolici. Od kraja ratova koji su sledili po raspadu Jugoslavije, Rimokatolička crkva u Srbiji je
postala znatno manja: ukupan broj katolika 112 iznosi otprilike, 6,5% od ukupnog broja
pripadnika Srpske pravoslavne crkve. 113 Odnosi između ove dve crkve su se tokom poslednjih
godina značajno popravili. Ovo je delimično rezultat neumornog truda Patrijarha srpskog
gospodina Pavla i Monsinjora Stanislava Hočevara, beogradskog nadbiskupa i predsednika
Biskupske konferencije SCG, uloženog u građenje mostova između verskih zajednica kroz
međuverske dijaloge i zajedničke verske aktivnosti.
Sukob oko preobraćenika između Srpske pravoslavne i protestantskih crkava, prilično je
drugačija priča. Iako je, istorijski, u Srbiji postajalo preobraćanje u protestante, ono je početkom
1990. dobilo nov zamah, kao deo fenomena koji se dešavao širom Istočne Evrope.
Prozelitizam stranih i domaćih grupa je postao široko rasprostranjen i on tradicionalnim
crkvama još uvek predstavlja veliku brigu.
b) Male verske zajednice i pitanje sekti
Kao i u slučaju drugih zemalja koje doživljavaju promene i preokrete, raspad komunističkog
sistema u Srbiji je značio početak upliva brojnih verskih i ezoteričnih grupa. Takođe su se
pojavili neki potencijalno štetni kultovi, koji su alarmirali vođe tradicionalnih crkava i široku
javnost. Najveći problem je što još uvek ne postoji opšta i prihvaćena definicija sekti, tako da
se male protestantske verske zajednice često pominju kao sekte, stavljaju u istu kategoriju sa
satanistima i drugim destruktivnim grupama.
U Srbiji su opšte priznata ljudska prava zaštićena na individualnom planu. Ona pojedincima
garantuju slobodu da imaju, nemaju ili da menjaju svoja verska ubeđenja. Princip odvojenosti
crkve i države osigurava nemešanje države. Mnoge verske zajednice, pak, ne uživaju nikakvu
spe- cifičnu pravnu zaštitu, i ovakva ih situacija, povezana sa nerešenim pitanjem registracije,
čini vulnerabilnim u očima zakona i za versku intoleranciju. Američki Stejt Dipartment je 1999.