ovde - vera znanje mir

njegovog gosta, nude raspaljenoj svetini umesto toga svoje kćeri-device ili sopstvene žene.
Teškoća savremenog čitaoca u vezi sa seksualnom pozadinom dogadaja u Sodomi najbolje je
izražena u duhovitom odbijanju A. E. Housmana, kada je A. J. Symon zahtevao od njega da
štampa neke njegove lirske pesme u antologiji lirike devedesetih godina devetnaestog veka:
‘Uključiti me u antologiju devedesetih bilo bi isto toliko tehnički ispravno, i isto toliko suštinski
neprikladno, kao i uključiti Lota u knjigu o sodomitima: uzevši da ja ne kažem ni reči protiv
sodomije, niti nagoveštavam da su pijanstvo i incest u bilo kom smislu preporucljivi.’ Housman,
koji je, kako se čini, i sam platonski obožavao momke iz Shropshirea i veličao atlete koji umiru
mladi, stidljivo postavlja sebe u tabor stanovnika Sodome dok u isto vreme podvlači izgrede
navodno normalnog heteroseksualnog ponašanja koje biblijska priča donosi. Epizoda sa Sodomom
potpomogla je razvoj gej književne tradicije - koja uključuje Boys of Life Paula Russella i Angels
in America Tonyja Kushnera, kao i brojne erotske kratke priče kao što je Snow Angel Jona Paarla -
u kojoj andeoska poseta ima za posledicu seksualnu epifaniju ili apokalipsu.
Ostale epizode aludiraju na odnose ili postupke koji su toliko opšti da ne zahtevaju detaljnije
izlaganje. Petefrije je možda kupio Josifa radi pederastije; (up. I ostavi u Josifovijem rukama sve
što imaše, i ne razbiraše ni za što osim jela koje jedaše. A Josif bijaše lijepa stasa i lijepa lica.
Post. 39: 6, et passim); sudija Samuilo se možda bavio, u mladosti, homoseksualnom prostitucijom
u hramu; a prorok Danilo je možda bio u seksualnom odnosu sa gospodarem Navuhodonosorove
palate.
Rimski kapetan koji traži od Isusa da izleči njegovog slugu, najverovatnije da podrazumeva
ljubavnika. Epizoda se navodi u Matejevom jevandelju (8:5-13) i u Lukinom (7:2-10) iz kojeg
ćemo je navesti:
A kada zavši sve riječi svoje pred narodom, uđe u Kapernaum. U kapetana pak jednog bijaše
sluga bolestan na umoru koji mu bješe mio. I kad ću za Isusa, posla mu starješine judejske moleći
ga da dođe i spase mu slugu. A oni došavavši Isusu moljahu ga usrdno, govoreći: Dostojan je da
mu to učiniš, jer ljubi narod naš, i sagradi nam sinanogu. A Isus iđaše s njima. I kad vec bijaše
nedaleko od kuće, posla kapetan njemu prijatelje govoreći mu: Gospode, ne trudi se, jer nisam
dostojan da pod krov moj udeš; Zato i ne smatrah sebe dostojnim da ti dodem; nego samo reci
riječ, i ozdraviće sluga moj…A kad to ču Isus, zadivi mu se, i okrenuvši se narodu koji idaše za
njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju toliku vjeru ne nađoh. I kada se poslani vratiše, nadoše slugu
zdrava.
Sluga…koji mu beše mio, u grčkom originalu glasi entimos pais. Sinhrona upotreba reči pais je
dobro dokumentovana i ona ima homoerotske konotacije (otuda, u kranjoj liniji, i pederastija).
Hristova reakcije ukazuje da je on razumeo prirodu veze kapetana i njegovog ’sluge’, ona je slična
mnogim situacijama gde Hrist neočekivano staje u odbranu onih socijalnih grupa koje su bile pod
udarom ondašnjih, pre svega farisejskih, moralnih konvencija i osuda.
A misteriozni mladić koji go beži sa poprišta Isusovog hapšenja ostavivši svoje ‘platno’ u Mar.
14:51-52, izgleda da je učestvovao u seksualnom obredu koji je uzbuna oko hapšenja prekinula (A
za njim idaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; I uhvatiše onoga mladića. A on
ostavivši platno, go pobježe od njih. Mar. 14: 51-52).
Ipak, najupadljiviji primeri muške istopolne ljubavi jesu parovi David i Jonatan u prvoj i drugoj
knjizi Samuilovoj (Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je ljubav tvoja
od ljubavi ženske.2 Sam. 1:26) i Isus i Jovan, njegov ‘ljubljeni učenik’ iz Jevanđelja po Jovanu (A
jedan od učenika njegovih, koga Isus ljubljaše, beše naslonjen na naručje Hristovo. Jov. 13, 23.
Upor. i Jov. 19:26; Jov. 20:2; Jov. 21:20). Obe priče nagoveštavaju potpuno razvijene emotivne
veze koje uključuju gestove fizičke bliskosti i neobično veliku bol koju oseća prema preminulom
partneru onaj koji je preživeo. Slicnosti u rodoslovlju i imenu - Isus je potomak Davidov, a Jovan
je varijanta Jonatana - navode na pomisao da se radi o svesnoj nameri autora jevanđelja koji je
shvatio da Davidova veza sa Jonatanom predstavlja ključni deo identiteta antičkog ratnika - pisca
psalama.