ovde - vera znanje mir

Jevreji i hrišćani shvate da su njihove obostrane religije samo različiti stupnjevi ljudskog duha...
oni neće više biti u religioznom, već samo još u kritičkom, naučnom, ljudskom odnosu” (Marks,
1975:7).
Marks se zalagao za izgradnju društvenih i ljudskih odnosa gde religija neće biti
potrebna, gde će ljudi biti slobodni, gde će moći da vladaju svojim životima. U takvim
odnosima neće više postojati potreba za osloncem na više sile. Religija ne može biti ukinuta,
jer je ona prosto proizvod društva. Da bi se ona ukinula, potrebno je promeniti društvo,
društvene odnose i društvenu strukturu.
Po mišljenju Sretena Marića, Marks je u svojim delima održao najlepši posmrtni govor
religiji: “Religiozna beda je, sa jedne strane, izraz stvarne bede, a sa druge strane, protest protiv
stvarne bede. Ukidanje religije kao iluzorne sreće naroda, to je zahtev njegove stvarne sreće...”
(Isto, 38)
Bog je mrtav, živeo čovek!
Religija nakon istorijskih užasa ne može nikada više biti ista, tačnije: “Užas Aušvica je
oštar izazov za mnoge konvencionalne ideje o bogu.” (Armstrong, 1995:415) Uloga religije u
društvu će se u budućnosti svakako menjati, a posle istorijskih primera “izdaje boga” veliko je
pitanje hoće li ona, u stvari, imati svoje mesto u društvenoj zajednici.
“Postoji priča da je jednog dana u Aušvicu grupa Jevreja izvela boga pred sud.
Optužili su ga za svirepost i izdaju. Oni nisu našli utehu, kao Job, u uobičajenim odgovorima
na probleme zla i patnje usred ove opšte besramnosti. Oni nisu mogli da nađu nikakvog
opravdanja za boga, nikakvih olakšavajućih okolnosti, i tako su odlučili da je kriv i da, po svojoj
prilici, zaslužuje smrt. Rabin je doneo presudu. Onda je podigao pogled i rekao da je suđenje
završeno.” (Isto, 415)
Apateizam: eksplozija ravnodušja
Savremena društva žive novim načinom života koji bi se najkraće mogao opisati kao
eksplozija ravnodušnosti. Ovu pojavu prvi je u religiji uočio Džonatan Rauh nazvavši je
apateizam (amalgam reči apatija i a/teizam). Apateizam je prosto “umanjenje brige vernika
oko sopstvene religije i još snažnije umanjenje brige u vezi sa svim ljudima sveta” (Rauch,
www.theatlantic.com). Apateizam nije sistem verovanja, to je način na koji savremeni čovek
veruje.
Ljudi idu u hram u potrazi za komunikacijom sa drugim ljudima, za pripadnošću, za
socijalizacijom, a ne zbog moguće komunikacije sa bogom ili natprirodnim silama. Više od
svega je interesantan podatak da se ljudi uopšte više ne osećaju zainteresovanim za svoju,
pogotovo za tuđu religiju. Njih ne pogađa ni ukoliko neko iz njihove okoline negativno govori o
njihovoj veroispovesti.
Širi se talas gubljenja opšteg interesovanja. Društveni sistem funkcioniše, ustanove se
reprodukuju, no ono što nedostaje jeste privrženost, razdiruće stanje pred suprotstavljenošću
smisla i besmisla, radikalnost mišljenja, svežina predstava, pa i sama metafizika izgrađena na
ničeovskoj smrti boga. Na delu je opšta desakralizacija duhovnog prostora savremenog čoveka.
“Bog je mrtav, veliki ciljevi iščezavaju, ali za to niko ne haje... Naša vučja glad za
senzacijama, seksom, užitkom ne skriva ništa, ne kompenzira ništa, naročito ne provaliju
otvorenu smrću boga. Ravnodušnost, ne metafizički očaj.” (Lipovecki, 1987:32)
Globalizacijske smernice
Globalizacija duboko utiče na religije širom zemljinog šara. S obzirom na trenutni
intenzitet i rasprostranjenost, njen uticaj u budućnosti će biti velik. Može se desiti da
globalizacija presudi koji će od modela (ili njihov amalgam) prevladati. Može doneti novi
model koji naučnici nisu predvideli.