ovde - vera znanje mir

…Za Zapadnu Evropu su krstaski pohodi bili izuzetno plodotvorni, u toj meri da je, za razliku od
svog pocetka, kada je tek krenula da isplivava iz vekovnog mraka, na kraju dostigla procvat bez
presedana, ekonomski, socijalni i duhovni. Zapadnoevropski ratnici su po prvi put videli toliko
izobilje dobara koja su sreli na jelinskom Istoku. Rasprostranjenim grabljenjima i osvajanjima, kao
i monopolskom trgovinom, zemlje Zapadne Evrope ovladale su velikim bogatstvom koje je cinilo
osnovu za razvoj urbanog zivota.
Zapadna Evropa je do XI veka oskudevala u gradovima, osim Juzne Italije i Sicilije, koje su bili
pod vizantijskom upravom, a bez gradova kultura se ne razvija. Glavni elemenat korenitih
promena, koje su zabelezene odmah nakon Prvog krstaskog pohoda, krajem XI veka, bio je
stvaranje gradskih centara u svim evropskim zemljama. Od Vizantije su Evropljani naucili tehniku
zidanja zamkova sa pirgovima kruznog oblika. Ova utvrdjenja bila su sigurna boravista za vladare
i njihovu vojsku. Kasnije su ispod utvrdjenja otvorene trznice koje su bile opasane bedemima.
Medjutim, urbani centri su se formirali oko episkopskih i manastirskih zamkova. Gradovi su se,
naravno, razvili postepeno, i da bi mogli napraviti neko poredjenje, treba da imamo u vidu
skorasnje proracune koji pokazuju da je u XII veku, u vreme kada je Konstantinopolj imao
800.000 zitelja, a Solun otprilike 100.000, Pariz je imao 20 do 50.000 stanovnika. Ipak, vremenom
su dostigli granicu sa koje su kao sile u stanju da igraju znacajnu ulogu paralelno sa politickom
vlascu - bilo imperatorskom, carskom ili gospodarskom - kao i da se suprotstave feudarhiji.
Univerzitetsko obrazovanje se po prvi put sa bojazljivoscu pojavilo u Zapadnoj Evropi tek nakon
Prvog krstaskog pohoda, a narocito posle Cetvrtog. Univerziteti su se pojavili prvo u Severnoj
Italiji gde su se razvili i prvi gradski centri na Zapadu. Zanimljivo je da se i pojava univerziteta
poklapa sa okoncanjem Prvog krstaskog pohoda. Bilo je to onda kada je na inicijativu profesora
prava Irnerija formiran bolonjski pravni fakultet. Pedesetpet godina pre tog dogadjaja, novelom
Konstantina IX Monomaha (1045), obnovljen je rad konstantinopoljskog univerziteta. Novelom je
odredjen rad pravnog fakulteta sa kojim je uporedo radio i filosofski fakultet. Univerziteti Bolonje,
a kasnije ostalih gradova Severne Italije, sledili su obrazac konstantinopoljskog univerziteta, kao i
on bili su drzavni i gradjanski, i obuhvatali su po dva fakulteta, filosofski u sirem smislu i pravni.
Postoje konkretni podaci koji bez ikakve sumnje pokazuju ovaj uticaj, narocito po pitanju rada
pravnog fakulteta u Bolonji koji je na Zapadu nametnuo grckorimsko pravo, istiskujuci postepeno
germansko…
Ceo tekst na:
P. Hristu - Ucesce Vizantinaca u formiranju evropske kulture
Еколошка криза
Wednesday, January 30th, 2008
Питајући се о узроцима новонасталих еколошких проблема, неки су почели упирати прстом
на хришћанство. Лин Вајт, у чланку Историјски корени наше еколошке кризе, зачетке
сукоба између човека и природе тражи у јудео-хришћанској антропологији. Вајтова тврди
да библијски извештај о стварању десакрализује природу и подстиче човека на доминацију
над природом. Да је та тврдња само делимично тачна видећемо ако правилно протумачимо,
у духу православне традиције, повест о стварању забележену на првим страницама Светога
Писма. Односно, истинито је само то да Библијски опис демитологизује догађај стварања и
приказује природу као плод Божије воље, за разлику од религија које су поштовале биљке,
животиње и звезде као божанства.
Међутим, “не клањати се” тј. не обожавати створену природу свакако не значи да је, том
заповешћу, човеку дат благослов да бесомучно експлоатише природне ресурсе и да се
неодговорно понаша према животном окружењу. У стварности Црква, правилно тумачећи
истине о свету и човеку дате нам у Библији, на свакога човека налаже огромну част али и