ovde - vera znanje mir

će ljudi nastaviti da veruju uz sve manje poštovanje tradicionalnih obreda i tradicionalnih
religijskih ustanova. Razbijajući mit o propasti religije, autor tvrdi da, u suštini, tokom istorije
društva nisu uopšte bila visoko religiozna. Teorija o sekularizaciji ne može biti prihvaćena, jer se
ona gradi na sjajnoj slici religioznog čoveka u prošlosti i na skriveno romantičarskim tonovima o
Zlatnom dobu vere.
Moderna zapadna društva nisu i neće odbaciti religiju, iako možda jesu odbacila osećaj
pripadnosti tradicionalnim religijskim zajednicama. Island, na primer, važi za sekularnu državu
zbog podatka da samo dva procenta stanovništva nedeljno odlazi u crkvu. Međutim, na Islandu je
veoma visok stepen lične religioznosti koja se dâ uočiti kroz podatke da čak 81 procenat
stanovništva veruje u život nakon smrti, 88 odstvo veruje u postojanje duše, a samo 2.4 procenta
populacije se izjašnjava kao uvereni ateista.
U viziji budućnosti, Rodni Stark vidi islam kao važan religijski pokret koji se menja pod
uticajem modernizacije. Muslimani prihvataju racionalistički sistem obrazovanja i
profesionalnog prestiža. Najreprezentativniji dokaz jeste savremeno tursko društvo: osnovna
religiozna načela islama šire se na univerzitetske studije i obrazovane elite i obratno. Čak i u
fundamentalnim pokretima, kao što je pakistanski, preovlađuju društvene grupe koje su veoma
visoko obrazovane i koje potiču iz nove srednje klase. Isto tako, “azijske nove religije će
nastaviti da pružaju put modernizaciji u njihova društva” (Isto). Japansko haj-tek potrošačko
društvo sjajno se uklapa u šintoističku religioznu praksu (više nego pre vremena Carstva kada je
ona bila državna religija), u Tajvanu danas postoji više hramova nego pre sto godina, a u Hong
Kongu kineska narodna religija nalazi sve više pristalica. Religija “se, međutim, u ovim
društvima ne širi među starijim i neobrazovanim seljacima, nego među mladim, uspešnim,
obrazovanim, urbanim grupama” (Isto).
Uspon svetovne religije
Mnogi autori zastupaju tezu o pojavi svetovne religije kao “sistema ideja, osećanja i
akcije neke grupe unutar koje vernici posvećuju odabrane aspekte društvene stvarnosti, koje tada
za grupu predstavljaju najveću vrednost” (Dugandžija, 1980:34).
Umesto verovanja u natprirodne sile (koje tada bivaju proglašene svetim), čovek se okreće
obožavanju društva, neke društvene tvorevine ili njihovih simbola jer “savremeni čovek, koji živi u
vremenu ispražnjenog i iščezlog smisla, u tehniciziranom i otuđenom društvu, sve manje sa
sobom nosi repertoar simboličkih slika koje su vekovima sačinjavale prtljag imaginarnog”
(Koković, 1996:129).
Edgar Moren savremenu društvenu pojavu svetovne religije povezuje sa pojavom
masovne kulture kao načina izražavanja potrošačkog društva. Mitovi masovne kulture, kao što
su vrhunske sportiste, filmske i televizijske zvede, počinju igrati ulogu svetog. Masovni mediji
su ti koji obezbeđuju susret sa predmetom obožavanja. Moderna zabava i mitologija
svakodnevnog života zamenjuju klasičnu religioznost.
Razmatrajući strukturu savremenog američkog društva R. N. Belah dolazi do zaključka
o postojanju građanske religije. Ovaj vid religioznosti podrazumeva sistem verovanja, simbola,
rituala, institucija koji, pak, podržava i moralno ujedinjuje celo društvo. U osnovi američke
građanske religije nalazi se judeohrišćanska tradicija. Sledi apologetika događaja iz nacionalne
istorije (smrt Abrahama Linkolna, Građanski rat), pa apologetika svetovnih vrednosti koje
izviru iz pisanog ustava. Na kraju, deo “učenja” građanske religije svakako čine svetovni rituali
i društveni simboli (zastava, nacionalni praznici). Pošto je uloga ove religije velika, verovatno je
da će ona postojati u budućnosti. Belah tvrdi da “u raznolikom društvu, kao što je američko,
građanska religija rađa snažan osećaj nacionalne solidarnosti i svrhovitosti” (Abercrombie,
Hill, Turner, 1994:55).
I globalizam mnogi smatraju novim, nadolazećim modelom svetovne religije: “Danas
Demokratija, Parlamentarizam imaju svoje verničko stado koje se redovno moli svojim