ovde - vera znanje mir

sam podelila na opštu populaciju (shvaćenu dosta široko) i na vernike. Kako u neposrednom
okruženju u kome je vršeno ovo malo istraživanje, većinu populacije čine hrišćani pravoslavne
vere, to se pokazalo i u istraživanju u kome je 48 religioznih ispitanika bilo pravoslavne, a 2
katoličke veroispovesti. Za određivanje vernika uzela sam indikatore kao što je poseta
hramovima, obavljanje molitava, slavljenje crkvenih praznika, a opšta populacija je više
određena ad hoc, tj. bilo je bitno da nema gore navedene osobine karakteristične za grupu
vernika. Njih sam označila kao “nereligiozne”, što možda i nije odgovarajući naziv, jer dobro
znamo da postoji razlika između zvanične i nezvanične vere, t.j. neki mogu da odbacuju veru i
vladajući oblik religioznosti, ali da ipak veruju u Boga. Međutim, posle nekih neformalnih
razgovora sa ovom grupom ispitanika, od njih sam dobila stavove izražene rečenicama kao
“bog ne postoji”, “ne verujem u boga”, pa bismo ih stoga i mogli označiti kao nereligiozne.
Rezultati ovog malog istrazivanja su sledeci 151 .
Na pitanje otvorenog tipa: “Šta je za Vas tolerancija”, obe grupa ispitanika je svode na
lični odnos, u smislu uvažavanja drugačijih stavova, verovanja i sl. od ličnih, dok jedan deo
ispitanika (11%) iz grupe nereligioznih shvata i kao strukturalni odnos, u smislu da je to
poštovanje drugačijih stavova institucionalizovano, tj. ugrađeno u elemente društvenog
sistema.
Obe grupe ispitanika smatraju da su religija i tolerancija povezane u izvesnoj meri (niko od
nereligioznih nije naveo da je njihova veza apsolutna), dok 26,6% religioznih smatra da su one
povezane apsolutno.
Na pitanje u čemu se ogleda ta zavisnost, 73% religioznih naglašava od tipa religije, a
13% od tipa ličnosti, pri čemu je zanimljivo da se nijedan nije opredelio za odgovor pod c) od
karaktera šireg društva u kome se religija upražnjava. Kod nereligioznih se 47% opredelilo za
taj odgovor, a 33% za odgovor od tipa ličnosti. Znači, dok religiozni naglašavaju vezu izmešu
tipa religije i tolerancije zapostavljajući društvenu uslovljenost ovog fenomena, nereligiozni
naglašavaju vezu između tolerancije i tipa društva, i smatraju da i sama veza između religije i
tolerancije zavisi od strukture društva u kome se taj odnos i uprožnjava (grafikon 1.1. i 1.2.
na kraju teksta).
Na pitanje o toleranciji pojedinih svetskih religija, religiozni smatraju da je hrišćanstvo
(znači njihova vera) tolerantno (svi ispitanici), da je budizam delimično (66%), a da islam
(100% ispitanika) i judaizam (86,5% ispitanika) nisu. Ovde se vidi značajna razlika između
dve grupe ispitanika. Dok većina nereligioznih smatra da su hrišćanstvo i islam delimično
tolerantni (87% odn. 80%) oni koji veruju (a svi su hrišćani) smatraju da je hrišćanstvo
tolerantna religija (svih 100%), a da islam nije (svih 100% religioznih). Isto tako, dok većina
nereligioznih (66%) smatra da je budizam tolerantna religija, kod religioznih dominira odgovor
delimično (86% religioznih). Različitost u ovim stavovima je prikazana i grafički, na
grafikonima 2.1, 2.2, 3.1,.3.2 i 4.1 i 4.2.
Na pitanje br. 5 koje glasi: “Da li se slažete sa stavom da sve gore navedene religije
pozivaju na mir i slogu, samo da se to od strane crkvenih zvaničnika i ostalih vernika ne
upražnjava”, prisutna je značajna razlika između ove dve grupe ispitanika. Kod religioznih
dominira odričan stav (73%), što znači da oni smatraju neke religije izvorno netolerantnim, tj.
da to proističe iz same njihove suštine a ne iz određeniih istorijskih i društvenih okolnosti, što
sledi i iz prethodnog pitanja (gde svi religiozni tj hrišćani smatraju islam za izrazito
netolerantnu religiju). Oni time nemaju kritičan stav prema organizaciji vlastite crkve, već a
priori definišu one sa kojima su bili u kontaktu tokom istorije kao netolerantne. Veći deo
nereligioznih (46%) smatra da je delimično tačno da sve religije pozivaju na mir i slogu, samo
da se to od strane crkvenih zvaničnika i ostalih vernika ne upražnjava, dok se 26% slaže, što
ukazuje da oni imaju kritičan stav prema institucionalnoj organizovanosti vlastite religije, koja
je takođe doprinela netrpeljivosti. A to je možda jedan od razloga što neki i ne idu u crkvu,
iako svakako nije jedini, jer se radi o jednom vrlo složenom fenomenu.